Decentralizacija — Level Up

Čemu hajp oko decentralizacije?

Kada govorimo o blokčejnu kao disruptivnoj tehnologiji i osnovi na kojoj nastaje treća iteracija interneta — decentralizacija je sveti gral.

Ima i drugačijih mišljenja. Za skeptične je u najmanju ruku čekić koji ne ume da zakuca ekser.

Zapravo, od kad je sveta i veka, centralizacija i decentralizacija su dve suprotstavljene (ne i jedine) forme organizovanja složenih sistema. Obe imaju svoje prednosti i nedostatke, o kojima smo već pisali.

Među manje-više poznatim razlozima koji favorizuju decentralizaciju, primarno je nepostojanje jednog centra odlučivanja. To omogućava developerima razvoj aplikacija koje neće biti vezane za neki cloud, kao u slučaju centralizovanih aplikacija.

S tim u vezi, decentralizovane aplikacije se osmišljavaju i razvijaju ne samo da bi kratkoročno rešavale probleme (zapravo ih dodatno produbljujući), već od starta imaju dugoročnu viziju — opšte dobro nasuprot ekstremnih privilegija za malobrojne.

Kad smo već zgazili na teritoriju opšteg dobra, postavlja se pitanje koja je uloga decentralizacije kao makro pristupa? I šta konkretno omogućava?

Ukratko, prostor za rešavanje složenih problema društva. Potrebno je još samo da ceo svet to shvati.

Kako da dobar glas napusti eho komoru?

Odgovor na pitanje, naravno, nije jednostavan i verovatno nije samo jedan, ali evo našeg viđenja: decentralizacija uvek i svuda.

To u praksi znači da decentralizaciju nećemo posmatrati samo kao bolji izbor, sredstvo da pravimo aplikacije za koje je tržište spremno da nam da brdo novca, pa čak ni onaj sveti gral s početka teksta. Već kao vrednost koju treba usvojiti i implementirati u kulturu.

Kako opšte dobro postaje kultura?

Ukoliko verujemo u ono što stvaramo (a u našem slučaju to su vrhunske decentralizovane aplikacije), želimo da ta vera i metodologija budu sveprisutne u čitavom našem sistemu — od vizije do trivijalnih zadataka. To je ogromni motiv više.

A šta nam donosi motivacija?

Osamdesetih godina prošlog veka, dva profesora sa Univerziteta Ročester su objavili knjigu o motivacionim pokretačima u radu i njihovom uticaju na performanse. Mapirali su ukupno šest pokretača i klasifikovali ih u dve grupe: direktne i indirektne.

Indirektne (eksterne) pokretače čine ekonomska zavisnost, emocionalna zavisnost i inercija. Drugim rečima:

Radim da zaradim.
Radim, jer da ne radim, okolina bi me osuđivala.
Radim jer sam tako navikao.

Što će reći, sve ono zbog čega 90% ljudi oko nas ide na posao. Loša strana ove motivacije je što je njen domet i slab i kratkotrajan. Ukoliko nema dublju potporu, povišica od 10-20% je motivacioni boost do prve plate. A onda ponovo preovladava nezadovoljstvo. Štaviše, kada su u pitanju performanse, indirektni faktori ih, zapravo, umanjuju.

Razliku u rezultatima prave direktni (interni) motivatori, koji značajno unapređuju performanse, a to su: igra, potencijal i svrha.

Radim jer uživam u svom poslu.
Radim jer me to nadograđuje i otvara mi nove prilike da se dokažem.
Radim jer je moj direktan doprinos usklađen sa vrednostima koje poštujem.

Drugim rečima: pravim vrhunske decentralizovane aplikacije jer je to deo mog kulturnog identiteta.

Eto, (i) zbog toga je decentralizacija deo naše kulture.

U jednom od svojih tekstova o značaju decentralizacije, osnivač Ethereuma Vitalik Buterin ističe tri najznačajnija razloga za decentralizaciju:

Tolerancija na grešku — nezavisnost komponenti čini slučajni otkaz sistema mnogo manje verovatnim.
Otpornost na napad — izostanak central point of failure koji vodi kompletnom urušavanju sistema
Otpornost na internu konspiraciju — za razliku od centralizovanih sistema, u decentralizovanim je mogućnost udruživanja pohlepnih pojedinaca zarad ostvarivanja svojih agendi, mizerna.

Jedan od aspekata decentralizacije kao vrednosti je njeno inkorporiranje u organizaciju i svakodnevno funkcionisanje. Konkretno, u Decenteru, uz postavljenu flat hijerarhiju (praktični deo decentralizacije kao vrednosti), ne samo da zaposleni ubiraju brojne benefite: nezavisnost  u radu i odlučivanju, povećanu produktivnost i samoaktualizaciju, već i sama kompanija postavlja sistem koji dobija sve tri vrednosti koje pominje Buterin.

Kao decentralizovani smo pojedinačno pouzdaniji, otporniji na sve spoljne efekte, a lobiranje unutar kompanije je poslednje čega koje se plašimo u atmosferi bliskosti, transparentnosti i poverenja.

Šta ćemo sa manama decentralizacije?

Pored pozitivnih aspekata, decentralizacija donosi i brojne izazove kao što su: nedostatak fokusa, brzina sprovođenja akcija, redundancija, viši troškovi, komunikacioni problemi, itd.

Kako se jedna decentralizovano ustrojena kompanija nosi sa njima? Ili kako bi proponenti centralizacije plastično sublimirali:

Ko pokupi smeće u decentralizovanoj organizaciji?

Na prvi pogled sjajno pitanje koje odslikava potencijalno ogroman problem koji centralizacija rutinski prevail, a koji glasi: što je svačije, nije ničije.

Eto ponovo prostora za priču o motivaciji koja dolazi iz shvatanja decentralizacije kao vrednosti. Kada se svi zauzimaju za opšti uspeh i posvećeni su stvaranju što boljih rezultata, čak ni manje atraktivni zadaci neće biti zanemareni.

U najkraćem: svi će pokupiti đubre. Ta redundancija je cena koju smo itekako voljni da platimo.

Kompanijska kultura je složen ekosistem. Usvojiti decentralizaciju kao vrednost znači imati strukturu koja okuplja one koji proaktivno misle i stvaraju, ne one koji čekaju inpute da izvrše zadatke. U takvoj kulturi, širom su otvorena vrata bržem skaliranju i rešavanju kompleksnih problema, uz minimizaciju verovatnoće nastanka štete.

U decentralizovanom ekosistemu sve vrednosti interaguju i pospešuju jedna drugu sa željenim krajnjim efektom — srećni, motivisani radnici koji ostvaruju odlične rezultate. Ubacivanje decentralizacije u tu jednačinu za nas je bila najlakša odluka.

Dakle, nismo bili nekreativni kada smo sebi davali ime, samo smo ga uokvirili u ono što je naš kulturoški deo i stvorili

#Decenter 24/7/365

Zašto smo to uradili? Decentralizacija nije vrednost koju ćete kod kompanija sresti svakog dana. Neki će možda reći da ona čak i ne može da bude vrednost.

Nama je taj izbor veoma logičan.

Tehnologije koje koristimo i rešenja koja stvaramo usmeravamo ka ostvarenju cilja — pravednijem svetu u kom je svaki čovek jedini i neotuđivi vlasnik svog (digitalnog) identiteta.

Ali, nismo u ovom poslu samo zato što znamo koje su dobrobiti decentralizacije, već zato što je decentralizacija (uvek bila) deo nas.

Čvrsto verujemo da decentralizovani (eko)sistemi mogu da učine da svet bude mesto po meri svakog čoveka. Ali prvenstveno moramo da krenemo od sebe i kreiramo najbolje moguće mesto u kom stvaramo.

S tim u vezi, ovde svako može da bude ono što želi, na način koji sam izabere. Istraživanje sopstvenih potencijala, sloboda i fleksibilnost ugrađeni su u DNK, procese i viziju Decentera.

Zvuči ti zabavno? Vreme je za level up u karijeri.