DeFi: najplodniji izdanak blokčejn tehnologije
Procenat ovde, naknada za ovo, utrošak za ono, rok od X dana da se izvrši jednostavna operacija, barijera ovde, zabrana ovde… Povrh svega, novac je samo broj na računu koji može, ali nekad i ne mora da bude predat vlasniku baš onda kada on to zahteva. Pesimistično gledano, to je finansijski sistem u slici i reči.
Iz optimistične perspektive taj sistem kontinualno fercera još od 4000 p.n.e. kada su bogati veleposednici Asirije pozajmljivali novac uz naknadu trgovačkim putnicima i farmerima. Na taj sistem smo toliko navikli i s njim srasli da se vrlo retko pitamo može li drugačije — bolje?
DeFi (decentralizovane finansije) sigurno nisu prvi, ali jesu najozbiljniji pokušaj da se stvari promene. Da fokus finansijskog sistema bude na krajnjim korisnicima a ne na privilegovanim grupacijama koje određuju pravila.
Šta je DeFi?
DeFi možemo posmatrati dvojako. Sa jedne strane to je makroskopska vizija decentralizovanog, potpuno transparentnog finansijskog sistema pročišćenog od svih vrsta posrednika koji stoje između korisnika. Takođe, DeFi nalepnica stoji i na nizu finansijskih usluga koje se izvršavaju putem specijalizovanih vrsta aplikacija poznatijih kao decentralizovani protokoli.
Za sam nastanak DeFi zaslužno je nekoliko prelomnih događaja. Prvo i potpuno očigledno — pokretanje Ethereuma (2014) i otelotvorenje ideje pametnih ugovora. Ova dva koraka su direktno omogućili nastanak različitih decentralizovanih aplikacija, među njima i onih koje spadaju u DeFi.
Lansiranje Makera 2017. bio je naredni bitan korak. Ova inovativna platforma na kojoj korisnici u realnom vremenu mogu da pozajme/uzajme novac bila je odskočna daska za kreiranje brojnih protokola koji su istraživali načine za kreiranje povoljnih finansijskih usluga.
Neki od tih protokola bile su i decentralizovane menjačnice koje su, koristeći liquidity pool-ove (pametne ugovore u kojim su “smeštena” sredstva koja obezbeđuju finansijsku funkcionalnost protokola), dale mogućnost korisnicima da trguju svojim ERC-20 tokenima. O lending protokolima i decentralizovanim menjačnicama pisaćemo detaljnije u posebnim tekstovima.
Sledeća grana DeFi evolucije bio je ICO (initial coin offering) bum tokom 2017. Ovi događaji su omogućavali neinstitucijalnim organizacijama ali i pojedincima da učestvuju u investicionom finansiranju projekata. Iako je ICO hajp brzo splasnuo usled nicanja projekata koji nisu bili ništa drugo nego prevare zakamuflirane u dobru priču, iz tog vremena ostaće i danas vrlo popularni Aave protokol.
Nakon sloma ICO fokus DeFi-ja se okrenuo ka minimizaciji faktora čoveka. Protokoli su težili da uspostave poverenje tako što su fokusirali na prelazak sa peer-to-peer lending pristupa na liquidity pool-ove. Praktično gledano korisnici više nisu međusobno direktno interagovali kako bi obavili transakcije, već bi se one izvršavale kroz definisane pametne ugovore.
Jedan od najslikovitijih primera nastalih na promeni DeFi paradigme je Uniswap menjačnica, koja se zasniva na pomenutom liquidity pool-u i automatizovanom market mejkeru (AMM), pametnom ugovoru koji matematički određuje vrednost asset-a i time pojednostavljuje korisničko iskustvo.
Tokom 2020. a naročito u drugoj polovini godine nastalo je još nekoliko protokola koji su unapredili mogućnosti DeFi-ja. Tako je npr. Compound protokol lansirao svoje COMP tokene kojim su vlasnici dobili posebne povoljnosti za pozajmljivanje i kamate, kao i mogućnost da učestvuju u riskantnim, ali popularnim operacijima yield farming-a, tj. da maksimizuju dobit brzo razmenjujući različite tokene.
Potom, vrlo je značajan i nastanak Yearn Finance-a. Ova platforma je, otprilike, kolekcija različitih protokola i omogućava vlasnicima kripto sredstava da optimizuju zaradu kroz pozajmljivanje, štednju ili razmenu.
Otprilike u isto vreme pojavio se i SushiSwap, rival Uniswapa, koji dodatno podstiče vlasnike svojih tokena time što im daje deo prihoda koji ubira kroz transakcione naknade.
Za uspešno funkcionisanje DeFi-ja vrlo je značajna uloga i nastanka stablecoina — specijalnih vrsta kriptovaluta čija se vrednost veže ili za određenu fiat valutu, plemeniti metal, ili se čak algoritamski određuje. Postojanje ovakve vrste valuta omogućava korisnicima da jednostavnije kontrolišu volatilnost kripto tržišta, ali i budu otporniji na inflatorne udare naročito u zemljama u razvoju.
Sve prethodno pomenuto je u 2021. dovelo do prave kulminacije DeFi-ja. Taj rast se najbolje ogleda kroz grafikon zaključanih sredstava (TVL - total value locked), krucijalnu varijablu DeFi ekosistema koja istovremeno označava i poverenje ljudi i njenu finansijsku vrednost.
TLV je, samo u periodu od početka januara do novembra 2021. porastao sa 18 milijardi dolara na 180 milijardi dolara. Dakle čitavih deset puta.