Već smo govorili o našem nastupu na ovogodišnjem Heapconu,  konferenciji koja redovno okuplja zajednicu koja bira da gradi s odgovornošću i integritetom, i obezbedi prostor za otvoreno deljenje ideja, iskustava i mišljenja koji doprinose rastu celokupne industrije.

Kao sastavni deo okupljanja, održan je side event Debatak, javna debata koja nastoji da neguje kulturu dijaloga o akuelnim temama koje se tiču, kako same tech industrije, tako i šireg društva. Debatak organizuje Hooloovoo, koji je ovu formu već nekoliko puta nudio zajednici, kao platformu za razmenu mišljenja.

Ovoga puta, teza koju je bilo potrebno izazvati ili odbraniti, glasila je: “BigTech je pretnja demokratiji”. Zadatak plavog tima bio je da tezu odbrani, a tim činili su Vladimir Trkulja (Konsultant za inovacije, Heapspace) i Aleksandar Đorđević (Fotograf i autor knjige Street Art Belgrade). Članovi crvenog, protivničkog tima, bili su Vukašin Stojkov (Suosnivač i direktor Startit centra) i Dušan Dželebdžić (Softverski inženjer).

Međutim, pre početka debate, ova početna tvrdnja stavljena je na glas publike, a rezultat je bio izjednačenje u glasovima za “DA” i “NE” (21/21), i svega 4 glasa za odgovor “NE ZNAM”.

Šta nam ovo govori i zašto nam je bitno? 

Demokratija danas stoji kao standard i mera valjanosti, kako nekog određenog državnog poretka, tako i ostalih makro-instanci građanskog društva, pa, i preduzetništva.

Zato, hajde da zajedno razmotrimo zašto je to tako, zašto aktivno i svakodnevno biramo demokratiju uprkos svim njenim manjkavostima, i gde se mi, kao pojedinci nalazimo u ovom sistemu, kao aktivni nosioci građanskih prava i obaveza koje demokratija donosi.

Zašto biramo demokratiju?

Jer Sandra jako voli čokoladnu tortu. 

Jednoga dana, u kancelariju je stigla torta za 20 ljudi. Sandra je bila zadužena da je iseče, a kako je bila jako gladna, htela je baš veliko parče. Međutim, nije sama. Tu je još 19 njenih gladnih kolega i koleginica, i mora da iseče po jedno parče za svakoga.

Ali, postoji pravilo. Onaj koji seče tortu, poslednji bira parče. Na koji način biste vi isekli tortu, da ste na Sandrinom mestu? 

Ovo je (jako uprošćeni) primer teorije vela neznanja, poznatog političkog filozofa i profesora, Džona Rolsa. Iako se nije mnogo bavio tortama (ispravite me ako grešim), jeste imao štošta da kaže o pravednom načinu uređenja države i društva. 

Zamislimo da smo pre našeg rođenja upitani u kakvom društvu bismo hteli da živimo. Ali, nemamo naša sećanja i životno iskustvo, ne znamo koliko ćemo biti sposobni, inteligentni, bogati, a nemamo ni informaciju o našoj etničkoj, rasnoj, klasnoj pripadnosti. 

Polazeći od takve neizvesnosti, kako biste onda opisali društvo kojem želite da pripadate?

Rols kaže da bismo odabrali sistem koji garantuje najveći stepen osnovnih sloboda za sve, jer niko ne želi da se nađe na dnu društvene lestvice. A u praksi, upravo se demokratija pokazala kao sistem koji to u najvećoj meri omogućava.

Kratko o nastanku demokratije

Temelje demokratije nalazimo u grčkom polisu (gradovi-države), koji je omogućavao svakom slobodnom, stasalom građaninu mogućnost da učestvuje u iznošenju i donošenju odluka, javno i transparentno. 

Politička participacija u to doba je bila izuzetno bitna. Štaviše, Aristotel je poznat po tvorstvu pojma zoon politikon, koje opisuje čoveka kao društveno biće koje ne može da postoji izvan zajednice. Time, onaj koji postoji izolovano od društva, jedino može biti ,,ili zver, ili Bog”. Čak i poreklo reči idiot takođe vuče koren iz ovog perioda, kako se koristio za one nezainteresovane za politiku, one koji biraju da se ne bave javnim životom. 

Beleška: Imajte u vidu da Aristotel nije bio izraziti pobornik demokratije, i da u tom periodu, robovi i žene nisu imali građanski status.

Proći će dosta vekova i građanskih borbi do momenta nastanka demokratije kakvu poznajemo danas, koja u različitim delovima sveta manje ili više odskače od njenog ideala. 

Međutim, uprkos svojim manjkavostima u praksi, demokratiji se stalno vraćamo. Iznova težimo da se što bliže tom nedostižnom idealu, jer bi najbolje trebalo da pruži pojedincu najviše slobode da utiče na zajednicu kojoj pripada.

BigTech kao antonim slobode i transparentnosti

Argumentacija plavog tima zasnivala se na stanovištu da su BigTech kompanije postale osnovna struktura moći koja oblikuje moderni digitalni svet, i stvara nove sisteme stvarnosti. 

Kako kažu, taj ,,digitalni demon”, danas kontroliše glavne platforme za politički diskurs, i direktno utiče na to šta ljudi vide, u šta veruju, o čemu razgovaraju i misle. I to sve na osnovu dobro skrojenog algoritma, koji dobro zna šta volimo i šta mrzimo. Jer, između ostalog, ljudi imaju tendenciju da odluke donose emotivno, a pravdaju ih racionalno. 

Društvene mreže to nikako ne umanjuju, već pojačavaju.

Dok živimo u iluziji slobode govora, taj algoritam zadobija ulogu cenzora, a novinarstvo kao osnovni stub demokratije, kreće da se urušava. Stvara se i privid učestvovanja u promeni putem “onlajn aktivizma”, da nešto bitno menjamo ako nešto lajkujemo ili oštro prokomentarišemo na mrežama. Iako algoritam kao takav nije napravljen da obmanjuje, jeste napravljen da maksimizuje angažovanje na samim platformama, i tako lako dolazimo do polarizacije društva.

Pretnja po demokratiju nastaje u trenutku kada politički entiteti postaju svesni moći i potencijala ovih algoritama. BigTech platforme postaju ,,siva eminencija naše stvarnosti”, koja ugrožava način na koji donosimo odluke političke prirode, time i način na koji odlučujemo o načinu uređenja sredine u kojoj živimo.

Raznovrsnost informacija možda postoji, ali kompanije kao što su Google vrlo lako kontrolišu sadržaj koji konzumiramo. Plavi tim naglašava da i kad postoji volja institucija da ovaj prostor regulatorno uredi, ili sankcioniše, u praksi se pokazalo da one nemaju potrebnu stručnost i kompetence.

Možda nekad i dođe do zasićenja informacija i sadržaja koje su se u proteklih nekoliko godina namnožili, ali do tog momenta, kako kaže plavi tim: 

,,Braćo i sestre, uživajte u digitalnom kavezu slobode”.

BigTech platforme kao poslednja linija odbrane od autoritarizma

Crveni tim je svoju argumentaciju započeo tvrdnjom da je BigTech tehnologija, a ne ideologija. 

Kako kažu, pretnju po demokratiju može da predstavlja jedino trajno i sistemsko ugrožavanje sloboda. BigTech je korporacija kojoj je cilj profit, a ne kontrola korisnika, jer između ostalog, tehnologija sama po sebi ne može biti dobra ili zla, kao ni svaki drugi alat. 

Kada govorimo o korporacijama, bitno je i napomenuti da one posluju po određenim ograničenjima, kao što su državne regulative, uticaj ljudi koji nad njima imaju vlasništvo, i zavisnost od berze. A ako jedna takva korporacija izgubi poverenje svojih korisnika, gubi profit.

Navedena je i studija objavljena u Magazinu Science, u kom se govori o testiranju političkih afiniteta glasača kojima je dat algoritamski i hronološki feed. A rezultati su pokazali da znatnih razlika nema. BigTech kompanije, kao korporacije, nemaju koristi od toga da nam menjaju mišljenje, ali imaju od toga da zarade, a to dolazi od vremena provedenog na mrežama. 

Crveni tim se osvrnuo na istoriju nastanka demokratije, i skrenuo pažnju da je predstavnička demokratija nastala kao rezultat rasta država, gde više nije bilo moguće odluke donositi direktno, okupljanjem građana na jednom trgu. Ali tada nastaje i problem, kada naši predstavnici ne postupaju u našem najboljem interesu. 

Kada institucije koje treba da čuvaju demokratske vrednosti, ne rade svoj posao, BigTech platforme se javljaju kao mogućnost da građani opet imaju svoj glas, komuniciraju, raspravljaju, i učestvuju u formiranju javnog mnjenja. 

Između ostalog, ovaj tim naglašava da mnogi građanski pokreti ne bi dostigli obim i brojnost koji danas imaju da nije bilo BigTech platformi. Danas, ako se desi da, na primer, novinar bude pretučen ili povređen, ta informacija neće tako lako moći da se sakrije, već će brzo osvanuti baš na tim BigTech mrežama.

Dakle, kako kaže crveni tim: ,,Kada demokratske institucije utihnu, BigTech nije pretnja demokratiji, već poslednja linija otpora.”

Odlučujući glas publike

Dakle, crveni tim je naglasio da se BigTech do sada pokazao kao izuzetno bitan alat za slobodu informisanja, i kao takav, bio ključan u brojnim borbama za demokratiju u poslednjih nekoliko decenija.

Sa druge strane, kada ta moć postane očigledna, rizik od zloupotrebe u svrhe kontrole i cenzure se povećava. Dokle god platforme koje koristimo dozvoljavaju centralizovanu kontrolu, mi ne možemo da očekujemo da će nam one garantovati naša ljudska prava. 

Debatak je završen glasom publike, koja je proglasila plavi tim kao pobednika.

Međutim, dešava se nešto interesantno. Kada je usledio momenat za pitanja publike, skoro pa sva pitanja su bila usmerena na izazivanje stavova plavog tima, koji je podržao tezu da je BigTech pretnja demokratiji.  

I to je razumljivo, jer živimo u doba gde se granica oflajn i onlajn sveta polako briše, ali time se javlja sijaset novih odgovornosti za digitalne platforme, jer ,,sve što je nelegalno izvan mreže, mora da postane nelegalno i na mreži”.

Ipak se nešto radi

Trend koji vidimo u poslednje vreme je da mnogi politički entiteti preuzimaju obavezu na sebe da regulišu i ograniče BigTech, time i sankcionišu ga u slučaju kršenja zakona ili ugrožavanja ljudskih prava.

Dobar primer je Norveška, koja je 2023. godine sankcionisala Metu zbog nedozvoljenog prikupljanja podataka korisnika (lokacije), bez njihove saglasnosti, zarad prikazivanja personalizovanih, targetiranih reklama. Kao rezultat toga, Meta je od 14. avgusta, morala da plaća oko 89.500 evra po danu, sve do 3. novembra iste godine.

Norveška je ovim postala jedna od prvih evropska država koja je nacionalnim regulativama Meti uspešno pokazala zube, a EU je uvođenjem Akta o digitalnim uslugama (Digital Services Act) 2022. godine rešila da uvede regulativni i normativni okvir, a neke od njihovih tačaka utvrđuju:

1. Odgovornost digitalnih platformi za suzbijanje štetnog sadržaja i širenja dezinformacija, uz zahtev da algoritmi budu što transparentniji;
2. Da se zastupa stanovište da BigTech tehnologija nije neutralna, i da se njena uloga ne može svesti na puko posredništvo;
3. Osigurava se veća transparentnost moderacije sadržaja;
4. Olakšava prijavljivanje nelegalnog sadržaja;
5. Ograničava ciljano oglašavanje;
6. I još mnogo toga, detaljnije objašnjenog od strane Share fondacije.

Iako regulative, kao što su DSA, tek treba da dokažu svoj učinak, poenta je da ovo jeste korak koji obećava da održi balans između društvenih vrednosti i poruka koje se transponuju na mreže, profita BigTecha, i prava korisnika koji ih koriste.

Web3 i demokratija

Iako ćete od nas više slušati o temama koje se uže tiču decentralizovanih finansija, vredi se podsetiti da je Web3 prvenstveno nastao kao vrednosni pokret. 

Web3 teži da pojedincu vrati kontrolu, ne samo nad svojim sredstvima, već i podacima. Na decentralizovanoj mreži apsolutno svako ima uvid u prenos sredstava, bez mešanja ikakvih centralnih entiteta. Cilj je ustanoviti i održavati sistem koji je maksimalno fer i pravičan za svakog učesnika.

Međutim, svesni smo da iako već postoje alternativne, decentralizovane društvene mreže (kao što je Farcaster), one nikako ne pariraju postojećim centralizovanim, i čeka ih dug razvojni proces pre nego dostignu taj nivo popularnosti (ako ikad).

Ono gde odajem poštu BigTech platformama je kada u državama niskog demokratskog kapaciteta, one potpomažu bunt i izazivanje status quo-a. 

Jer, ipak, kada je demokratija razoružana principa slobodnog pristupa informacijama kroz tradicionalne elektronske medije, BigTech platforme zaista postaju ,,poslednja linija odbrane”.