Pametni ugovori — sporazum sa budućnošću bez posrednika

Ubaciš novčanicu u prorez.

Klikneš broj pored koga se nalazi sličica sa željenim napitkom.

Opciono, isklikćeš nivo šećera koji ti odgovara.

Automat bruji nekoliko sekundi i…

…čestitke, možeš da uživaš u kafi.

I dodatne čestitke, upravo si — a da ti toga možda nisi svestan — potpisao pametan ugovor.

Čekaj malo, zar pametni ugovori ne bi trebalo da su neki hiper inteligentni, digitalni zapisi budući da vrlo često kad čujemo blokčejn, u nastavku je tu negde i pametni ugovor?

Sam naziv je donekle varljiv. Pametni ugovori ne počivaju na nekoj inherentnoj inteligenciji. Takođe, nemaju previše veze ni sa tradicionalnim ugovorima — recimo, ne overava ih notar, što je, zapravo, odlično.

Pametni ugovori, predstavljaju računarski kod koji se hostuje i izvršava na vrhu blokčejna kada se ispune unapred definisani uslovi. On sadrži skup pravila koja određuju kako uključene strane mogu međusobno da komuniciraju. Kad god se ispune ova, unapred definisana pravila, sporazum se automatski primenjuje. Pokretanjem na decentralizovanom blokčejnu umesto na centralizovanom serveru, pametni ugovori omogućavaju da više strana dođe do zajedničkog rezultata na precizan, pravovremen i bezbedan način.

Ključna osobina pametnih ugovora — odsustvo centralnog entiteta — dozvoljava automatizaciju istovremeno eliminišući pojedinačnu tačku napada zlonamernih entiteta, tj. central point of failure. Кada se primenjuju na digitalne sporazume sa više obuhvaćenih strana, pametni ugovori mogu da, osim smanjenja rizika, povećaju efikasnost, snize troškove i obezbede viši nivo transparentnosti u procesima. Pametni ugovori u osnovi predstavljaju najčistiji oblik decentralizovane automatizacije.

Faze pametnih ugovora

Proces sprovođenja pametnih ugovora se može podeliti u četiri osnovne faze.

Predefinisanje: Analogno tradicionalnim ugovorima u ovoj fazi se utvrđuju opšti uslovi (valuta, kamatna stopa, kurs i slično) za izvršavanje sporazuma od strane svih učesnika. Takođe, određuju se i uslovi (datum, vreme, okidač koji aktivira ugovor…) pod kojima će biti ugovor sproveden

Trigger - Određeni događaj koji aktivira ugovor.

Egzekucija - Ugovor se izvršava prema predefinisanim parametrima ugovora.

Razrešenje - U slučaju kriptovaluta, računi se automatski nivelišu prema pravilima u ugovoru. U slučaju fiat novca, promene na računima se izvršavaju u skladu sa off-chain uputstvima.

Karakteristike pametnih ugovora

Bezbednost: Najviši nivo enkripcije podataka se koristi da obezbedi ugovore i onemogući ljude da menjaju zapise.

Transparentnost: Кada se pokreće na javnim blockchain-ovima, svako može da vidi šta određeni ugovor predstavlja i za šta se koristi. Jednom uspostavljen sporazum, nemoguće je osporiti.

Bez posrednika: Pametnim ugovorima nije potrebno da treća strana bude uključena u proces verifikacije.

Brzina: Iako zavise od protoka i zagušenja osnovnih mreža, pametni ugovori se obično izvršavaju u realnom vremenu, na svim računarima koji učestvuju, kada se za to ispune neophodni kriterijumi.

Preciznost: Pošto su pametni ugovori napisani u kodu, oni se ne oslanjaju na značenje reči i njihovu interpretaciju od raznih strana.

Skladištenje: Pametni ugovori čuvaju esencijalne detalje svake transakcije koji mogu biti upotrebljavani i naknadno.

Izvesnost epiloga: Pametni ugovori značajno smanjuju, i u idealnim uslovima, potpuno eliminišu potrebu za sudskim sporovima.

Kratka povest pametnih ugovora

Istorija pametnih ugovora počinje 1994. kada kriptograf i kompjuterski naučnik Nik Sabo (potencijalni Satoši Nakamoto) definiše ovaj pojam kao “skup garancija specificiranih u digitalnom obliku uključujući i protokole u okviru kojih strane izvršavaju ove garancije”. Kao plastični primer pametnog ugovora upotrebio je mašinu sa početka priče — vendomat.

I zaista, vendomat ili vending mašina jeste primitivan primer obavljanja pametnih ugovora. Na osnovu jednostavnog if-then algoritma kojim se definišu uslovi kupovine, eliminiše se potreba za prodavcem.

Na primer:

dovoljna količina novca + broj 1 = izbaci espreso

dovoljna količina novca + broj 4 = izbaci kapućino

ako ima viška novca = izbaci kusur

I tako dalje.

Naravno, nesavršenosti ovih automata su primetne. Vending mašine su vrlo korisne za jeftine artikle. Kad bi se ovako prodavali recimo Rolex satovi, razni loši scenariji se nameću. Šta ako se mašina zaglupi i proguta novac a ne izbaci proizvod? Šta ako neko ukrade čitavu mašinu ili razbije zaštitno staklo i posluži se? Bezbednosni princip vendomata je jasan: trošak onesposobljavanja mašine ili krađe mora biti veći od potencijalne dobiti. Sa skupim proizvodima to ne funkcioniše.

Pametni ugovori su unapeđeni pojavljivanjem bitcoina i definisanjem skupa uslova koji su morali biti zadovoljeni za prenos ove valute između korisnika na mreži. Ovi uslovi uključuju korisnika koji potpisuje transakciju odgovarajućim privatnim ključem koji odgovara njegovoj javnoj adresi i korisnika koji poseduje dovoljno sredstava da pokrije transakciju.

…i naravno Ethereum

Ipak, kada govorimo o pametnim ugovorima mislimo na Ethereum koji je lansiran kao nova vrsta blokčejna za programabilne pametne ugovore. Umesto da deluje kao aplikacija za pametne ugovore ili nudi nekoliko ograničenih opkodova, Ethereum je ponudio mrežu na globalnom nivou koja može nezavisno da pokreće orgoman broj pametnih ugovora u isto vreme.

Mogućnost da se napiše nepromenljiv open-source kod, uz garanciju da je dostupan uvek i svima jeste upravo ono što je potrebno za pametne ugovore da funksionišu. Pametni ugovori koji se na Ethereumu pišu u Solidity-ju nam daju opciju da definišemo određenu logiku, tj. pravila u obliku kompjuterskog koda i da drugi korisnici, bez posrednika mogu da koriste taj sistem sa jasno predefinisanim pravilima.

Vremenom se pojavilo još drugih smart contract capable blokčejna (koji tvrda da rade neke stvari bolje), ali Ethereum je ostao dominantan chain za pametne ugovore. U Ethereumu se često kaže da su pametni ugovori “first class citizens”, u smislu da postoje dve vrste adresa: jedna je ona koju korisnici imaju i upravljaju njom preko kripto novčanika, a druga su adrese sa kodom gde, umesto ljudi koji bi kontrolisali te adrese, to čine pametni ugovori.

Na tom temelju se izgradio bogat ekosistem aplikacija, koje su implementirane putem pametnih ugovora dostupnih i vidljivih svima. To je dovelo do svojevrsnog buma jer za razliku od web2 sveta, u web3 okruženju imamo mogućnost da spajamo i sklapamo različite ugovore zajedno i od toga da pravimo nove stvari. To je svet uzbudljiv kao lego kockice.

Ok, ali šta je moguće napraviti pametnim ugovorima?

Kao što je prethodno pomenuto Ethereum ima dva tipa account-a.

Prvi — novčanici u eksternom vlasništvu pojedinca. Oni se identifikuju u paru, kombinacijom privatnog i javnog ključa. U novčanicima se čuva imovina ili služe da se izvršavaju transakcije, recimo prebacivanje ETH u drugi novčanik. Kad se kaže wallet i Ethereum, najšečće se misli na MetaMask.

Drugi — pametni ugovori.

Gubitak privatnog ključa znači i nemogućnost pristupa svom novčaniku. Pametni ugovori su omogućili nastanak multisig wallet-a, novi tip naloga zadužen za prevenciju štete nastale gubitkom ličnog ključa. Multisig nalog može da funkcioniše na različite načine, ali suština je — “većina odlučuje." Recimo, potrebno je da dva od tri vlasnika privatnog ključa potvrde određenu transakciju.

Zbog široke potencijalne primene, visoke bezbednosti i sprečenih malverzacija, ovakvi nalozi se mogu koristiti od strane kompanija koje operišu poverljivim informacijama ili velikim količinama novca.

Druga primena je za pojedince koji su skloni zaboravljanju/gubljenju stvari pa će dva preostala ključa pobediti jedan izgubljen. (Gubitak dva ili sva tri ključa je možda dobar znak da potražite stručnu pomoć.)

Što se use case-ova pametnih ugovora tiče, ima ih obilje u gotovo svim segmentima života. Prodaja nekretnina, osiguranje, zdravstvo, e-glasanje ili rapidno rastući svet NFT-jeva su postali već opšta mesta kada su u pitanju pametni ugovori i o tome pišu čak i tabloidi.

Ovde ćemo pomenuti dva konceptualna primera.

ENS - Ethereum Name Service

Korišćenje ranog interneta je bilo naporan posao. Umesto kucanja naziva sajta u pretraživaču, unosile su se IP adrese. Zamislite da danas morate pedeset puta dnevno da ukucate 157.240.3.35 da odete na Fejsbuk. Prava žurka za vežbanje memorije i strpljenja.

Recimo da je sličan problem postojao i u blokčejn svetu i da se ENS pojavio sa rešenjem takvog problema. Kako sam njihov sajt kaže: “ENS nudi bezbedan i decentralizovan način za adresiranje resursa kako na blokčejnu tako i van njega koristeći jednostavna, čitljiva imena.”

ENS je, dakle, pandan DNS-u koji u web2 svetu služi za mapiranje imena i IP adresa. U slučaju ENS-a imamo potpuno decentralizovan protokol gde mapiramo imena sa kripto adresama i u mogućnosti smo da Ethereum adresi dodelimo ime.

Pošto su pametni ugovori potpuno decentralizovani, ENS ne pati od istog nedostatka sigurnosti kao DNS sistem. Svaki pojedinac može da registruje ime .eth domena učešćem u procesu aukcije, uz posredovanje blokčejna.

ENS je izgrađen na dva Ethereum pametna ugovora. Prvi pametni ugovor je ENS registar, koji beleži sve domene registrovane na ENS-u i čuva tri kritična dela informacija o svakom domenu: vlasnika domena, razrešivača domena i vreme keširanja za sve zapise pod domenom.

Drugi pametni ugovor je resolver, koji prevodi imena domena u mašinski čitljive adrese i obrnuto. Ovaj drugi smart contract ugovor povezuje svaki domen sa odgovarajućim korisnikom, sajtom ili adresom.

Decentralizovane finansije (DeFi)

Drugi primer toga šta je izgrađeno pametnim ugovorima je DeFi — dijametralno suprotan ekosistem danas dominantnom u kom banke obavljaju kompleksne finansijske operacije gotovo sa nultom transparentnošću. Pametni ugovori omogućavaju da bez posrednika, potpuno otvoreno možemo da vidimo kako funkcioniše DeFi finansijski aparat, gde je, zapravo, naš novac i šta se sa njim dešava u svakom trenutku.

DeFi decentralizovane aplikacije pružaju paralelne usluge industriji bankarskih i finansijskih usluga poput kredita, pozajmica, trgovanja i niza drugih — zajedno sa potpuno novim tipovima proizvoda i decentralizovanim poslovnim modelima koji mogu ponuditi značajnu korist i korisnost za korisnike.

Uz maksimalnu transparentnost koju pružaju pametni ugovori, zajedno sa permanentnom dostupnošću i smanjenim troškovima, decentalizovane aplikacije imaju potencijal da spuste barijere za ulazak u arenu finansijskih usluga ljudima širom sveta.

Limiti pametnih ugovora i Oracle problem

Ako govorimo o prostoru za unapređenje pametnih ugovora, potrebno je pomenuti Oracle problem. U osnovi blokčejn je izolovana mreža, nešto slično računaru bez izlaza na internet. Ili ostrvu do kog nema saboraćaja. Blokčejn nema ugrađenu funkcionalnost da povuče podatke na mrežu niti ih izveze izvan nje.

Dobra strana ove osobenosti je svakako izrazito visoka sigurnost budući da mreža mora da uspostavi konsenzus jedino oko skupa binarnih pitanja koristeći informacije koje već postoje unutar samog blockchaina kao što je, na primer “da li je vlasnik javnog ključa potpisao transakciju odgovarajućim privatnim ključem?”

Međutim, ovaj determinizam ima i svoje naličje. Blokčejn ne zna odgovor na vrlo banalna pitanja. Koliko je sati u Tunguziji? Pada li kiša u Arilju? Vodostaj Dunava kod Beške? Ništa od navedenog.

A ispostavlja se da su ove (i druge informacije iz spoljnog sveta) vrlo bitne za funkcionisanje velikog broja pametnih ugovora. Naplata osiguranja prouzrokovanog vremenskom nepogodom mora da bude pokrenuta eksternim dokazom da je došlo do recimo oluje. Blokčejn nema pojma da li se oluja desila i opustošila useve.

Za premošćivanje prepreke između on-chain i off-chain svetova neophodna je posrednička infrastruktura. Međutim, povezivanje sa spoljnim svetom i pribavljanje informacija od određenog centralnog entiteta podriva sigurnost blokčejna kao takvog, ali i samu filozofiju budući da se uvodi posrednička pomoć i gubi momenat decentralizacije.

Rešenje kojim se izbegavaju pomenuti problemi dolazi u vidu decentralizovanih Oracle-a, servisa koji prikupljaju informacije sa velikog broja punktova. Time istovremeno raste pouzdanost informacija i sprečava se oslanjanje na jedan centar moći.

Budućnost pametnih ugovora

Pametni ugovori su, zaključak je, izrazito korisni i imaju široku moć primene. Hoće li zbog toga postati opšteprihvaćeni među ljudima kao sredstvo za sklapanje najrazličitijih vrsta sporazuma? Zavisi koga pitate. Skeptici se, kao i obično, ironično podsmevaju, govoreći “pametni ugovori niti su pametni niti su ugovori.”

Oni promišljeniji smatraju da su pametni ugovori vrlo slikovit primer Amarinog zakona koji kaže da imamo tendenciju da kratkoročno precenjujemo nove tehnologije, istovremeno ih potcenjujući na duže staze. To zapravo znači da velika evolucija pametnih ugovora neće nastati na nama znanim konceptima već kroz paradigme koje još nismo sposobni da zamislimo. Budućnost će valjda reći svoje.

Ipak, mi, kao optimisti, ne čekamo da budućnost kaže svoje jer budućnost želimo sami da stvaramo. I to baš na pametnim ugovorima.