Sećate se kako smo pametne ugovore na bazičnom nivou predstavili kao upravljački sistem jednog vendomata? Sve moguće opcije takve mašine (naručivanje, verifikacija i izdavanje porudžbina, potvrde plaćanja i vraćanje kusura) su unapred definisane pametnim ugovorom, te je radnik suvišan.

Hajde sad da odemo korak dalje u misaonom eksperimentu. Zamislimo da se pametnim ugovorom dodatno definiše i plan nabavke, program preventivnog održavanja, način regulisanja režija i raspodela prihoda među vlasnicima. I opet, radnik koji bi obavljao sve te poslove je izuzet. Dobili smo nešto što dosta podseća na DAO.

Decentralizovane autonomne organizacije (DAO)

Jedna pomalo gruba definicija koju potpisuje ConsenSyS kaže: DAO-i su upravljačka tela koja nadgledaju alokaciju resursa povezanu s pripadajućim projektima i imaju zadatak da obezbede dugotrajni uspeh projekata koje podržavaju.

Nešto elastičnije rečeno, DAO je grupa ljudi sa zajedničkom misijom koji se udružuju, sarađuju i donose odluke koristeći prirodna svojstva blokčejn tehnologije i funkcionalnosti pametnih ugovora.

DAO je, pa baš kao i skoro sve vezano za blokčejn, mlada i potencijalno plodna ideja. Te osobine rezultiraju stvaranjem i hajpa i sumnje istovremeno, ali je činjenica da DAO-i nadahnjuju pojedince i grupe da istražuju čemu sve može da doprinese jedna takva neortodoksna ideja.

Kratka istorija DAO-a je burna i izrodila je neke zanimljive slučajeve, pregršt uspešnih i ali i  propalih projekata. Evo nekoliko najčuvenijih primera.

ConstitutionDAO oformila grupa ljudi kako bi otkupili originalan primerak Ustava SAD. PleasrDAO je organizovala grupa DeFi entuzijasta i ljubitelja umetnosti kako bi kupovali digitalnu imovinu, među njima i neizdati album Once Upon a Time in Shaolin kultnog hip hop kolektiva Wu Tang Clan. AssangeDAO, očigledno je iz naziva, prikuplja novac za odbranu jednog od najčuvenijih svetskih političkih zatvorenika i osnivača WikiLeaks-a.

Kao što se vidi, DAO-i mogu imati raznolike ciljeve.

Bitno je pomenuti i da je prvi formiran DAO (2016), tj. The Dao (ne baš kreativno) zaslužan za jedan od prelomnih momenata u istoriji Ethereuma. Osmišljen kao efikasna crowdfunding platforma, The Dao je ekspresno postao popularan jer su članovi uspeli da prikupe 150 miliona dolara sredstava za razne projekte. Ipak, ceo projekat je završio neslavno. Eksploatacijom ranjivosti pametnog ugovora hakeri su izvukli trećinu sredstava. Jedini način da se novac spase bio je da se izvrši radikalna izmena prethodno potvrđenog bloka (hard fork) što je rezultiralo razdvajanjem glavnog lanca — Ethereum i Ethereum Classic.

Poslednje dve godine su označile apsolutni bum DAO-a, što se vidi na grafikonu Snapshot-ovog istraživanja.

Novije istraživanje pixelplexa iz januara ove godine kaže da je broj DAO-a dodatno skočio i dostigao skoro 11 hiljada organizacija.

Neki od najpoznatijih DAO-a danas su vitalne organizacije poput MakerDAO-a (pokretači stablecoina DAI), potom decentralizovane menjačnice Uniswap,  DeFi protokola Aave-a i drugih.

DAO-i polako pronalaze svoju primenu, pa hajde da pogledamo šta je ono što ih definiše i čime se izdvajaju od tradicionalnih organizacija.

D

Prva suštinska izmena je iskorenjivanje (ili bar umanjenje) centralizacije i sa tehničkog i ljudskog aspekta. Infrastrukturno, DAO-i žive na javnim, permissionless lancima koji su u osnovi decentralizovani sistemi.

Drugi vid otklona od centralizacije je društvenog karaktera. U tradicionalnim sistemima centralizacija pospešuje koncentraciju moći. DAO-i, potpuno suprotno, distribuiraju moć. Oni odbacuju top-down ustrojstvo (poznato i kao shit rolls dowhill) gde pojedinci ili oligarhije donose odluke i spuštaju ih niz hijerarhijske grane.

Umesto toga (makar teoretski) imamo flat strukturu u kojoj bi (opet teorijski) jednaka prava trebalo da imaju svi okupljeni oko ideje DAO-a pa zvali se oni validatori, developeri, menjačnice ili obični korisnici.

Ovakvu postavku omogućavaju upravljački tokeni (u određenoj meri mogu se posmatrati kao akcije preduzeća) koje svako može da kupi prilikom javne inicijacije nekog DAO-a. Tokeni predstavljaju poluge moći distribuirane pripadnicima organizacije koji žele da upravljaju njom predlažući i glasajući za razne bitne odluke, kao što su raspolaganje fondom DAO-a, razvoj DAO-a i slično. Nešto kao sindikalno samoupravljanje? Hm.

Uloga tokena je višeznačna za zdravo funkcionisanje DAO-a. Oni su prva barijera centralizaciji i koncentraciji moći, ali predstavljaju i simbolički i eksplicitan dokaz da je nekom stalo do ideje i da će uložiti svoj reputacioni, intelektualni i radni kapital (kroz predlaganje, glasanje, donošenje odluka i druge aktivnosti) kako bi doprineo razvoju DAO-a. I možda najvažnije, upravljački tokeni omogućavaju da ljudi slobodno sarađuju bez potrebe da veruju jedni drugima i sumnjaju u oportunizam (trustless sistem).

Pomenutim tokenima moguće je razviti prilično obimnu koordinisanu mrežu koja uključuje veliki broj ljudi i, gle čuda, funkcioniše efikasno i brzo. Zamislimo bilo koju tradicionalnu organizaciju od recimo 10k ljudi. Efikasno i brzo su verovatno poslednje asocijacije koje će nam pasti na pamet.

Dodatni benefiti alokacije moći se ogledaju i u otežavanju manipulativnih radnji i korupcije, budući da pričamo o transparentnoj organizaciji koja aktivnosti trajno i u izvornom obliku beleži na blokčejnu.

A

Eliminisanje ljudskog faktora u izvršnim poslovima je ono što stvara veliku razliku ako poredimo DAO i klasičnu organizaciju. Gde čovek greši ili stvara usko grlo tu pedantno primenjena tehnologija može da zablista. Stoga su pametni ugovori ono što istinski omogućava da DAO-i funkcionišu efikasno i bez pristrasnosti.

Preciznije, sva pravila su programirana i automatski se primenjuju kada se ispune predefinisani uslovi. Može se reći i da je autonomija samonametnuta. Niko ne može da spreči primenu ili da umeša prste da se tu “malo kraducka”. Uspostavljanjem sveobuhvatnog seta pravila funkcionisanja DAO-a u pametne ugovore, eliminiše se mogućnost eksternih faktora koji bi na razne načine uticali na odlučivanje.

Dodatno, sadejstvo softverskog koda i decentralizovane strukture blokčejna je ono što DAO čini impozantnim i diže stvari na viši nivo. Softveri u centralizovanim strukturama daju naredbe, ali tu njihova moć staje jer je uvek neophodan neki posrednik koji predstavlja (plaćeno) trenje na putu realizacije.

Primera radi ukoliko DAO donese odluku da uloži milion dolara u kupovinu originalne 8-bitne verzije Tikine i Đošine pesme, novac se automatski usmerava po odobrenju. Nema mreže činovnika koji potpisuju, lupaju pečate i čekaju “rok od osam dana” da izvrše nalog. Ovaj donekle banalni primer služi i kao osvrt na naličje autonomnosti bazirane na tehnologiji pametnih ugovora. Da, stvari mogu da se otrgnu kontroli.

O

Pojam decentralizovanih autonomnih organizacija ove godine slavi deseti rođendan. Toliko je prošlo otkad je Vitalik predstavio ideaju DAO-a u današnjem obliku kao način da se finansiraju projekti bitni za razvoj Ethereuma.

Sama zamisao datira s početka devedesetih godina prošlog veka i imala je nekoliko inkarnacija, ali tek su Ethereum i pametni ugovori doneli insfrastrukturu na kojoj je ideja mogla da zaživi 2016. Primarna Vitalikova ideja bila je da izbegne uobičajen način podizanja investicija kroz eksterne fondove i da se pronađe rešenje usklađeno sa etosom Ethereuma. Na taj način investitori su mogli direktno da utiču i nadgledaju kako i na šta se njihov novac troši bez potrebe da to sve prolazi kroz više posredničkih menadžerskih slojeva.

DAO-e možemo posmatrati kao demokratičnije organizacije s ravnopravnijem položaju članstva. Po prirodi, DAO-i su otvorene, inkluzivne, globalno orijentisane, brzo skalabilne organizacije (minorni dodatni troškovi za svakog novog člana). Svako, s bilo kog mesta na planeti i u bilo kom trenutku, može da doprinese projektu. Globalnim organizacijama bile bi potrebne godine pa i decenije da dostignu takvu brojnost.

DAO može biti dinamičniji i fleksibilniji nego tradicionalne organizacije naročito kada je projektno fokusiran. Od formiranja, funkcionisanja pa sve do likvidacije, na putu je značajno manje birokratije nego što je potrebno za jedan startup.

Šta nam DAO još nije dao?

Ako je sve do sad zvučalo kao (pre)naglašavanje vrlina DAO-a to je zato što to donekle i jeste istina. Postoji i druga strana DAO-a koja se ne sme zanemariti.

Treba biti iskren i reći da se DAO-i zbog hajpa često idealizuju. Problemi sa kojima se DAO-i suočavaju proističu iz razloga jer faktor čoveka nikad ne može biti u potpunosti isključen. Ili da kažemo, možda će i moći, ali to će opet proizvesti drugu vrstu problema.

U idealnim okolnostima, ljudi okupljeni oko neke ideje i udruženi u DAO aktivno učestvuju, donose racionalne odluke koje pomažu da se organizacija valjano razvija. U stvarnosti je često mnogo drugačije. Pasivnost i neinformisanost su oduvek bili neprijatelji demokratije i situacije da glasna manjina nadglasa apatičnu većinu se preslikavaju i na DAO-e. Takođe, decentralizacija moći i ravnopravnost su ono čemu se teži, ali ne baš i stanje u stvarnosti. Prema Chainanalysis istraživanju, manje od 1% vlasnika upravljačkih tokena poseduje više od 90% glasačke moći.

Legalni problemi su posebna klasa i manje-više svaka zemlja se specifično odnosi prema DAO-ima. Čest je slučaj da se DAO ne prepoznaje kao pandan kompanijama pa tako pojedinci u slučaju kraha organizacije članovi odgovaraju i ličnom imovinom. A imamo i situaciju da neke zemlje poput naše uopšte ne prepoznaju DAO kao pravni entitet.

Sve nabrojano ukazuje da je pred DAO-om dug put do ostvarivanja punog potencijala. Kao što se uvek dešava sa tehnologijama i idejama, kad hajp i sumnje utihnu, iskristališu se relevantne vrednosti i konkretne mogućnosti primene. DAO neće rešiti sve probleme, ali će rešiti neke.

Možda ovako nešto:

DAO-i mogu da pomognu da se internet vrati originalnoj, idealističkoj viziji — moć i novac su skrajnuti, mreže rastu i prosperiraju zajedno, jednaki uslovi važe za sve, kreativna srednja klasa buja i internet je u principu jedno raznovrsno i interesantno mesto.

Kris Dikson