Preskakanje tehnološkog ponora: Četiri problema koje blokčejn mora da reši
Oduševljenje koje (svaka) nova tehnologija izaziva kod onog malog procenta ljudi sa levog kraja krive usvajanja, uporedivo je sa najslikovitijim manifestacijama ekstaze: urlanjem latino komentatora kad Brazil/Argentina/Urugvaj daju gol, bebom koje prvi put čuje zvuk, Bobanom Rajovićem koji biva ispaljen iz katapulta.
Entuzijazam je moćna stvar. Kad se iskreno naložiš na nešto nema prokrastinacije, rad je uživanje, umor nebitan, želja za otkrivanjem novog je kao pesničko nadahnuće. Kako fizičar Fajnman kaže: “Najveća nagrada je zadovoljstvo pronalaženja [nečeg novog].” To je, zapravo, redak trenutak kad se odrasla osoba može osetiti kao dete.
Postoji i naličje. Zaluđeništvo za mogućnostima cutting-edge tehnologija ume da suzi perspektivu. Neki pametni ljudi postanu konji sa amovima. Da opet posegnem za prigodnim Fajnmanovim citatom: “Prvi princip je da ne zavaraš sebe, a sebe je najlakše zavarati.”
“Blokčejn će rešiti gužvu u špicu, visok pritisak, glad u Africi, klimatske promene, bla bla.” Kad imaš čekić, sve ti liči na ekser. Možda i hoće, ali nekad se čini da ljudi žele da pronađu što više primena i blokčejnizuju svet pre nego što reše osnovne probleme same tehnologije. A njih ne manjka.
Blokčejn je i dalje infantilan. Kao dete od dve godine je. Nestabilan, gega se, ustaje i pada, istražuje svet oko sebe neizoštrenim čulima.
Većini ljudi tehnologija služi da reši određeni problem. Ako je nova i zanimljiva, ok, ali uopšte ne mora da bude. Ono što mora je da završi posao kako treba. Ljudi vole decu, ali za tehnologiju biraju formirane, dokazane, efikasne i pouzdane “ljude”.
Kako blokčejn da odraste?
Kad kažem da odraste, mislim da se ne utopi u moru uzbudljivih ideja i proizvoda koji nikad nisu dostigli zrelost.
Odgovor je, zapravo, vrlo jednostavan, a opet ne tako lako dostižan. Tako što će da prevaziđe izazove koji sputavaju upliv ove tehnologije u život običnih ljudi.
Jedna od čestih zamerki javnosti na bloklčejn jeste njegova energetska neefikasnost. Preciznije, visoka potrošnja električne energije. Ipak, detaljnijim uvidom u potrošnju dolazimo da zaključka da je problem prekomerne potrošnje energije blokčejna kao celine zapravo većinski problem Bitkoina.
I zaista, utrošenih 143,9 TWh u 2022 stavlja bitkoin mrežu u ravan sa godišnjom potrošnjom država kao što su Holandija ili Tajland. Da je država, Bitkoin bi bila 23. u svetu po obimu potrošnje. Još jedno neslavno poređenje je da samo jedna bitkoin transakcija proguta nekoliko stotina kilovata energije. Dakle, kao petočlana porodica koja svaki dan pere mašinu veša i kuva jela na kašiku. Po pitanju emisije CO2 situacija ništa nije bolja jer se oslobodi oko 114 Mt ugljen-dioksida za godišnji period. Ekvivalent čitavoj Češkoj.
Ok, Bitkoin rasipa nemilice. A ostali?
Ostali lanci neće dobiti orden za zaštitu životne sredine, ali njihova potrošnja je primetno manja. Primera radi, od uspostavljanja 2015. do The Merge-a prošle godine, Ethereum je potrošio energije kao Bitkoin u proseku za šest meseci. A Merge je označio prelazak na dosta zeleniji Proof-of-Stake konzenzus, koji štedi više od 99% energije u odnosu na raniji Proof-of-Work pristup. Većina popularnih lanaca danas koristi PoS i može se reći da je ovaj pristup postao pravilo.
Ipak, Bitkoin je ubedljivo najveći lanac i ostaje privržen PoW modelu. Postavlja se pitanje da li može da pređe na PoS?
Nekoliko stručnjaka u ovom preciznom članku MIT Techology Review-a tvrdi da tehnoloških prepreka nema i da promenama u kodu Bitkoin može da uštedi 99% energije. Razlog zašto ne planira promene je “konzervativnost male, ali po bitkoin suštinski bitne grupe developera (maintainer-i koji odlučuju o promenama u kodu) koju eksterno finansiraju brojne organizacije među kojima je npr Coinbase.”
Isti članak ističe i da je sentiment bitkoin maksimalista poprilično rigidan prema promenama, naročito rizičnim. Vrlo paradoksalno za pokret koji se zasniva na jednoj od najvećih i najrizičnijih promena 21. veka.
U (nadamo se predstojećoj) eri višeg obzira prema pitanju klimatskih promena, problem prekomerne potrošnje energije i emisije gasova staklene bašte definitivno mora da bude jedan od prioriteta. Moguće da će to u određenom trenutku biti dovoljno snažan pritisak da se i bitkoin privoli promeni konsenzusa i borbi za zeleniju tehnologiju.
Dakle, problem postoji i značajan je.
Ipak, on je pre svega pitanje volje i politike, a ne nepostojanja kapaciteta i znanja da se reši. Stoga ga ne bih stavljao u one esencijalne za čije rešavanje je potrebno još mnogo neprospavanih noći, a koji zaista stoje kao prepreka famoznoj masovnoj adopciji.
Ok, koji su onda najveći problemi blokčejna? Krenimo redom.
Skalabilnost: Brže!
Zamislite stani-kreni vožnju u špicu. To je odsustvo skalabilnosti drumskog saobraćaja. Rezultat je nervoza, izgubljeno vreme i novac. Slično je i sa nekim blokčejnima u određenim situacijama. Zakrčenje jede vreme, troši gas (novac) i stvara negativno korisničko iskustvo.
Bitkoin i Ethereum su, usled popularnosti, mreže koja najčešće pate od zakrčenja. Podaci variraju, ali statistika pokazuje da je “protok” Bitkoina sedam transakcija u sekundi, a Ethereuma dva do četiri puta više, zavisi od izvora. Sa druge strane Visa procesuira 1700 tx/s, sa tehničkom osposobljenošću da propusnu moć povećaju 15 puta.
Odgovor na pitanje zašto su neki lanci — recimo Solana — prohodniji od drugih može da se pronađe u nekoliko puta pominjanoj na ovom blogu trilemi skalabilnosti.
Ako želite brzinu, mora se žrtvovati nešto bezbednosti i/ili decentralizacije. Ako je bezbednost prioritet, a decentralizacija vrhovna vrednost, onda će skalabilnost da škripi. Ako želite brzo i bezbedno, onda teško da tu ima prave decentralizacije. Bar je tako za sada.
Različite mreže biraju različite kompromise u zavisnosti od toga šta žele da ponude korisnicima i kakav community žele da izgrade.
Može li da se krekuje trilema skalabilnosti? Možemo li dobiti sve?
Pitanje od milion ethera. Vizija Ethereuma kaže da bi u dogledno vreme (spekuliše se o periodu 5-10 godina) ova mreža trebalo da bude “skalabilnija i bezbednija uz očuvan stepen decentralizacije”. O narednom unapređenju mreže poznatom kao The Surge, već smo pisali, i on bi značajno trebalo da poboljša prohodnost na mreži. Često se govori o astronomskim povećanjima propusne moći, ali hajde da sačekamo i taj trenutak.
Problemi skalabilnosti se rešavaju na brojne načine (pisali smo o ZK rollup-ovima, npr), bila to Layer 2 rešenja ili čak uvođenje novih lanaca. Ono što je svima zajedničko je da to nisu “one size fits all” rešenja i da uvek postoje određeni kompromisi i nedostaci.
Za tehnički i tehnološki pismene ljude ova gimnastika do skalabilnosti i jeftinih transakcija može biti jednostavna pa čak i zabavna. Za sve druge sasvim sigurno ne. Ljudi ne žele da razmišljaju više koraka unapred kada žele da izvrše neku transakciju niti da gledaju u pasulj koliko će ta transakcija da košta. Sve što se ne izvršava u par klikova za većinu je opterećenje nezavisno od drugih benefita.
Bezbednost: Sigurnije!
Na bezbednost se neretko ukazuje kao na jednu od prednosti kripta u odnosu na tradicionalni finansijski sistem. Sa tom tvrdnjom treba biti obazriv. Prvo, kripto/blokčejn/Web3 je preveliki i heterogen prostor da mu se prosto stavi nalepnica sigurniji. Kripto su i ozbiljne DeFi platforme i legitimni meme novčići, ali i razni scam projekti kojih je bilo i biće. Hakovi su takođe nezaobilazni i isisavaju stotine miliona dolara godišnje.
I opet se vraćamo na vrlo bitnu odrednicu, kripto svet je jednobrazan samo onima koji vrlo malo znaju o njemu. Različite mreže, protokoli i aplikacije se razlikuju po mnogo čemu pa i stepenu bezbednosti koja zavisi od niza faktora. Pedantna analiza je za sad apsolutno neophodna pre nego što rešite da uložite ili bilo šta radite novcem.
Uvek valja imati na umu: bezbednost blokčejna je snažna koliko je jaka njegova najslabija karika. Blokčejn je i dalje novotarija i očekivano je da privlači beskrupulozne strukture i pojedince koji žele brzo i lako da zarade.
Postoji sisjaset tehnika i pristupa za malverzacije koji se gotovo svakodnevno dešavaju. Neke su stari znanci u tech svetu, poput phisinga, DDoS napada i sybil napada, dok su druge potpuno nove mahinacije nastale spram osobenosti blokčejna kao takvog.
U jednom od prvih tekstova na ovom blogu smo pominjali zloglasni 51% attack i mogućnost da se dovoljan broj korisnika udruži i preotme upravljanje nad mrežom tako što dođe u posed većinskog dela GPU-a mreže. Sasvim realna opasnost za mreže sa manjim brojem korisnika i kamenčić u cipeli svih većih mreža. Iako malo verovatno, uvek postoji ono “šta ako?” Zato je decentralizacija neupitna vrednost blokčejna ali i najveća bezbednosna barijera.
Potom tu su rug pull-ovi, situacije kad insajderi/influenseri/developeri kreiraju hajp oko projekta, napumpaju cenu tokena i nestanu sa imovinom.
Pored ova dva često se dešavaju i flash loan napadi, cryptojacking i brojni drugi vidovi malicioznih radnji.
Budući da blokčejn treba da izuzme posrednika iz bilo kakvih operacija na mreži, teret bezbednosti —osim na tehnologiju — pada i na krajnjeg korisnika. Međutim, DYOR (sam svoj istraživač) metoda zahteva mnogo znanja i iskustva a to je, samo po sebi, za mnoge debeo razlog da zaobilaze blokčejn u širokom luku. Super je što je solidity kod otvoren i svako može da ga analizira (i u krajnjoj meri pronađe nađe bag), ali se bojim da 90% planete zabaguje kad vidi tri linije koda.
Na kraju, možemo čak i tvrditi da je blokčejn bezbedniji od “ne-blokčejna”, međutim postoji začkoljica. Osim realne bezbednosti, bitna je i njena projekcija. U očima mnogih koje blokčejn tek treba da inficira, on je često još jedna u nizu prolaznih novotarija, piramidalna šema ili nešto treće sa prizvukom koji vuče na nesigurno. E i ta slika mora da se promeni.
Interoperabilnost: Povezanije!
Razvoj različitih L2 rešenja, i rađanje novih lanaca je jedna od konstanti blokčejn ekosistema. Uglavnom, svaki od njih je use-case koji nudi specifičan benefit, neku povoljnost u odnosu na popularne lance. Teško je pobrojati koliko je nastalo “bržih, boljih i jačih” Ethereuma u poslednjih nekoliko godina.
I dok oni uglavnom reše neki ili više problema, sistemski gledano nastaje problem drugog tipa: nedostatak povezanosti i komunikacije. Različiti lanci imaju različite konsenzusne mehanizme, barataju pametnim ugovorima koji obezbeđuju razmenu podataka isključivo interno, što posledično onemogućava ili otežava zajednički rad.
Za interoperabilnost se može reći da postoji, ali cena je takva da je potrebna zavidna akrobatsko-tehnička moć da se probijemo do cilja. Korisnici su u obavezi da poseduju mnoštvo tokena različitih mreža kako bi uspešno manevrisali.
Na kraju, postojanje toliko suboptimalnih rešenja je notoran dokaz da još nismo došli do rešenja koje može da zadovolji stvarne potrebe korisnika na dovoljno brz, jeftin, bezbedan i jednostavan način a koji ne podriva vrednosti blokčejna.
Drugo, dokle god postoji tendencija širenja (de facto fragmentisanog) ekosistema, to će novim korisnicima biti teže da se snađu, te se zaključak nameće: interoperabilnost je esencija za masovnu adopciju.
Zanimljivo, i interoperabilnost ima svoju trilemu. Za aktuelne bridge-eve (protokole koji služe da povezuju različite blokčejne) se tvrdi da mogu imati tek dve od tri neophodne osobine.
Te osobine su:
Nepoverljivost (trustlesness) — moraju imati jednak nivo bezbednosti kao i lanci koje povezuju
Proširivost — mogu se koristiti na bilo kojoj mreži
Opštost — mogu da prebacuju sve vrste podataka
Kao i kod skalabilnosti, aktuelna rešenja uvek imaju određeni nivo kompromisa spram ova tri kriterijuma u zavisnosti od biznis ideje.
Korisničko iskustvo: Jednostavnije!
Problem koji provejava u svim nabrojanim problemima. Nema sumnje, blokčejn je fascinantna tehnologija, blokčejn mnogo obećava, i blokčejn zaista može da unapredi život ljudi na planeti. Šteta što je komplikovan i zahteva od korisnika da bude toliko prisutan.
Šta hoću da kažem?
Da koristiš google doc ne moraš da znaš ništa o cloudu osim da moraš da budeš povezan na net. Ne moraš da znaš kako nastaju feature-i, jednostavno ih samo koristiš.
Da koristiš veš mašinu, naučiš koji program služi da pere koji veš. Sipaš prašak i omekšivač gde je predodređeno, klikneš i... Voila! Ne moraš ništa da znaš o centrifugalnoj sili farmerki na 1200 obrtaja, raspodeli verovatnoće otkaza ležajeva bubnja ili kućnim instalacijama (infrastrukturi) koje omogućavaju da mašina (aplikacija) radi. Ok je da znaš, ali uopšte nije neophodno za svakodnevni rad.
Da koristiš blokčejn… e pa ovde analogija puca po šavovima. Istina, ne moraš da znaš da pišeš Solidity da bi koristio decentralizovane aplikacije, niti baš u tančine da razumeš razumeš eliptične krivulje da bi ZK-SNARK tehnologija bila “dobrodošla u tvoj dom”, ali tesna veza korisnika i blokčejna mora da postoji.
Solidno poznavanje ekosistema, tehnička osvešćenost, praćenje trendova, konstantno učenje, učestvovanje u community-jima, to je manje-više svakodnevica i onih koji stvaraju i onih koji konzumiraju blagodeti blokčejna. Neretko, to su isti ljudi.
Ali ako izađemo iz zone vizionara, stvaralaca i onih koji se lepe za (svaku) novu tehnologiju udarićemo u zid. Prelazak ambisa je težak jer menja pravila igre. Sa druge strane kanjona, u toj ogromnoj većini koja broji milijarde potencijalnih korisnika, žive ljudi koji neće provesti par sati dnevno na twitteru/redditu/telegramu/discordu u potrazi za informacijama o najnovijoj aplikaciji X koja daje 1% bolji yield nego trenutno popularna Y, niti će želeti da zagledaju u pametne ugovore tražeći bagove.
Pilula, ne tako laka za gutanje — većina ljudi uopšte ne želi blokčejn. Ne zato što imaju nešto protiv njega. Ljude uglavnom nije briga za tehnologiju (mada vole i da gaje otpor prema novom). AI, cloud, blokčejn, parna mašina ili točak, pojavni oblik je irelevantan.
Ono što jeste bitno je da efikasno rešava neki problem i da ga rešava jednostavno, jednostavnije od trenutno dominantne tehnologije. Što će reći, blokčejn će verovatno postati dominantan kad prestane da bude blokčejn/Web3/kripto već u svakodnevnom životu bude dostupan u nizu jednostavnih aplikacija koje svako može da koristi kao što danas koristi instagram ili bankarsku aplikaciju.
Još peripetija…
Ima još problema. Neki su dualističke prirode. S jedne strane problem, s druge benefit. Primera radi ireverzibilnost. Jednom izvršena transakcija je nepromenljiva istorija. Ukoliko ste bilo šta pogrešili za vas je to pakao, ali sa druge strane, nepostojanje “ctrl+z” je od neprocenjive vrednosti za funkcionisanje blokčejna.
Volatilnost je drugi sličan primer. Ono što je za nekog izvor stresa i nestabilnosti, za drugog je mamac za obilnu zaradu kroz spekulacije.
Na kraju jedna od najbitnijih osobenosti blokčejna transparentnost ima i svoje naličje koje je ponekad u koliziji sa takođe važnim pitanjima privatnosti i anonimnosti. Naročito kada govorimo o DeFi-ju. Prosto, ne žele baš svi da njihove transakcije budu dostupne ljubitljivim očima. Ok, zero-knowledge tehnologijo, ti si na potezu. Vitalik je skorije upravo pisao o izazovima na polju privatnosti. A dohvatio se i skeniranja rožnjače na kripto pogon, kontroverznog metoda koji dolazi od Sema Altmana i njegovog novog projekta Worldcoin.
Kad će više ta masovna ad…?
A da se odmorimo malo od tog pitanja? Postalo je otrcano. Na njega je odgovor lak, kad se reše svi ovi problemi iznad. I još neki ovde nepomenuti. E tad, ali možda, niko zapravo nema pojma.
Sad još samo da ne dobijemo i blokčjen astrologe.