Prva dekada Ethereuma: Blokčejn koji je napravio revoluciju

Nije prvi blokčejn koji se pojavio. Nije brz, često ni jeftin. Nije ni naročoto privlačan tehnološki nepotkovanima koji stidljivo ispipavaju puls Web3 sveta. Ali, ako je verovati njegovim maksimalistima, Ethereum je jedini koji može da univerzalnu kripto priču prenese na leđima preko tehnološkog ponora.

Ethereum je 22. jula napunio deset godina. Premda, ako postojanje računamo od genesis bloka, Ethereum je skoro godinu dana mlađi. Svejedno, te 2014. godine tokom 42 dana ICO-a, prvi korisnici su za jedan bitkoin mogli da kupe 2000 Ethera. Preciznije prva cena jednog Ethera je bila oko 30 centi. Jedna krem bananica. Danas je preko deset hiljada puta veća. Ko je propustio priliku sigurno se kaje. Ko se kockao, danas je bogat, ali se možda kaje što nije postao još bogatiji.

Imao devet ili deset godina, Ethereum je preležao dečje bolesti i sad je u pretpubertetu. Razvija se meteorski ali njegova nepredvidivost je nezgodna crta karaktera. Ponekad se čuje da je Ethereum mrtav. Bez brige, Ethereum je tu da ostane, Lindi efekat kaže, barem još ovoliko. I po istom principu svaki novi dan trajanja dodaje još po jedan novi.

Kako je Ethereum promenio sve(t)

Prvih pet godina kripta su bile bitkoin centrične sa alternativama vrlo sličnim bitkoinu. A onda se, tada dvadesetogodišnji inženjer i kripto zaluđenik Vitalik Buterin (od tad je dovoljno reći samo Vitalik) dohvatio ideje da blokčejn može i treba da bude daleko više od platforme za trejding.

U white paper-u objavljenom s početka 2014. on definiše Ethereum kao “alternativni protokol za izgradnju decentralizovanih aplikacija koje mogu međusobno da komuniciraju na efikasan i bezbedan način. Ethereum je, stoga, takav blokčejn sa ugrađenim Tjuring potpunim programskim jezikom imena Solidity koji svakome omogućava da piše pametne ugovore i kreira decentralizovane aplikacije sa svojim setom pravila.”

U junu 2014. nastala je neprofitna organizacija Ethereum fondacija koja je stavila na javnu aukciju (Initial coin offering) 60 miliona ethera koji su rasprodati u narednih mesec za oko 18 miliona dolara.

Na krilima entuzijazma ekosistemu su se priključivali inženjeri i stručnjaci koji su zajedno radili na otelotvorenju Vitalikove ideje. Godinu dana kasnije, 30. juna 2015. u pravom smislu reči nastao je Ethereum. Iako je za neke i dan-danas Ethereum = Vitalik, to je daleko od istine. Gavin Wood (docnije osnivač Polkadota) Charles Hoskinson (osnivač Cardana), Joseph Lubin (osnivač ConseSys-a) i Anthony Di Iorio su takođe suosnivači Ethereuma, a lista saradnika koji su investirali znanje i vreme u razvoj proto Ethereuma je obimna.

Ovde mi moglo da se napiše i klišeizirano ostalo je istorija i imalo bi smisla. No, Ethereum je stvoren da raste i privlači nove vojnike, te stoga nastavljamo.

Taj prvi release nazvan Frontier, između ostalog, omogućio je korisnicima da grade na mreži, ali i da iznajmljuju komputacionu snagu mreži i zauzvrat dobijaju nagrade za potvrđivanje ispravnosti transakcija. Dakle, rani Ethereum se baš kao i Bitkoin zasnivao na Proof of Work konsenzusu.

Još jedan kliše, naročito prisutan u tehnološkom svetu, kaže da je promena jedina konstanta, naročito važi u slučaju Ethereuma. Toliko toga se izmenilo za ovu dekadu da su verovatno jedino vrednosti ostale netaknute. Kroz iteracije bombastično nazivane Tangerine Whistle, Spurious Dragon, Byzantium, i Constantinople, Ethereum je korak po korak menjao obličje i gurao napred.

Primera radi, fork Homestad 2016 doneo je bitne tehničke promene protokola koje su omogućile da se mreža unapređuje u budućnosti što je svakako bio bitan preduslov za kasnije velike momente kao što je the Merge tj prelazak na Proof of Stake konsenzus.

Nije sva istorija Ethereuma bez mrlja. Još u ranoj fazi 2016. desio se zloglasni hakerski napad. Te godine je Ethereum osnovao svoju decentralizovanu autonomnu organizaciju kako bi se jednostavnije donosile odluke i prikupljala sredstva za dalje unapređenje mreže.

Tri meseca potom desio se jedan od prelomnih trenutaka Ethereum mreže, kada je kao posledica hakerskog napada zarobljeno 3.6 miliona ETH (tada oko 60 miliona dolara, danas oko deset milijardi!). Zapravo ovaj događaj je prelomni zato što je inicirao donošenje najteže odluke. Dobar deo zajednice je smatrao da Ethereum treba dosledno da se drži vrlo bitne osobenosti mreže (immutability), odnosno da se kloni intervencionizma.

Nasuprot njima, drugi deo zajednice je smatrao da 60 miliona nije baš sitniš i da nekad moraju postojati izuzeci. Na kraju je pobedio pragmatizam i došlo je do hard fork-a. Sredstva iz pool-a su spasena i nastavila da postoje na novom Mainnetu, dok je manjina ostala privržena onom što se danas naziva Ethereum Classic koji funkcioniše kao nezavisan lanac.

U čemu je Ethereum tačno drugačiji od većine kripto sveta? Za početak nezahvalan je za definisanje. Istina, u white paper-u piše da je to protokol koji omogućava razvoj decentralizovanih aplikacija ali čini se da je to preuska definicija i da Ethereum danas može više od toga.Takođe, čini se i da svako ima neku svoju definiciju Ethereuma: “Internet of value”, "ultrasound money” “general-purpose blockchain” “world computer”, “sledeći stupanj evolucije interneta”...

Lično mi se sviđa raspojasana definicija jednog člana Ethereum community-ja koji ga naziva “malim, ali očiglednim korakom u kauzalnoj, petlji ljudske evolucije”. Jedna druga članica je rekla vrlo jednostavno: "Ethereum je sloboda". Otvoren, transparentan, podsticajan sistem gde možeš da napraviš šta god želiš. Kevin Owocki, suosnivač Gitcoina slikovito kaže da je Ethereum mesto gde par klinaca entuzijasta za hackathon vikend mogu da naprave ono što bi banci trebalo 10 godina i 100 miliona dolara da izgradi. Što bi se reklo, zabavno je jer je tačno.

No, postoji i druga strana medalje ove slobode i neodređenosti. Uzmimo bitkoin kao kontra primer. Za razliku od Ethereuma, bitkoin je jednostavna stvar. Digitalni novac koji kupiš, prodaš, štediš, šta god. Ili još potentnije - digitalno zlato, sintagma koja je prilično zaživela čak i u “web2 narodu”. Za regularne korisnike bitkoin je itekako opipljiv, Ethereum je (i kad čuju za njega) previše apstraktan. Višeznačne, kompleksne stvari po pravilu teže se upijaju, ma koliko da su moćne.

Svetlost Ethereuma

No, da se vratimo na dobre stvari.. Šta je ono što ga izdvaja od drugih lanaca? Ili da kažemo zašto baš Ethereum? Autor teksta će ovde posegnuti za eksternim mišljenjem, gde drugo nego na redditu. Ukratko, na takmičenju za najbolje pro/cons argumente vezane za Ethereum pobedio je post koji najznačajnije kvalitete Ethereuma sumira na sledeći način:

1. First mover advantage: Inicijalna prednost starijeg igrača i trendsetera je značajan bonus u svakom svetu pa i u web3. Ethereum je pre drugih izgradio obiman i lojalan community, privukao najveću dev ekipu i stekao popularnost i uticaj.
2. Dugoročna skalabilnost kao settlement layer: Modularna priroda Ethereuma je dovela do razvoja L2 rešenja kojima Ethereum prepušta obrađivanje velikih količina podataka. Monolitnost blokčejna može biti ogroman problem sa porastom obima transakcija koje treba obraditi
3. Rezistentnost na spem i DDoS napade: visoka cena gasa je bolna tačka Ethereuma, ali ima i pozitivnu stranu
4. Rezistentnost PoS konsenzusa na 51% attack

A mane? Ima ih. O njima sada nećemo, ipak je (bio) rođendan.

Šta donosi sledeća dekada?

Milion validatora, 14 000 nodova, gotovo 8000 aktivnih developera mesečno u ekosistemu od kojih oko 200 rade kao core Ethereum developeri, stotine sjajnih projekata koji rešavaju goruće probleme ljudi su solidan kapital i osnova za nadu da će narednih deset godina Ethereuma biti još plodnije.