DeFi trendovi: Kuda idu decentralizovane finansije?

Tekst je prilagođena verzija talk-a @definikola sa ETH Belgrade u junu 2023. Celu prezentaciju možete pogledati na jutjubu. Link se nalazi na dnu teksta.

Ako kripto lepi za sedište automobila koliko se brzo menja, onda DeFi ubrzava da piloti borbenih aviona padaju u nesvest. Trendovi vrlo brzo postaju mejnstrim, a mejnstrim već sutra može da bude istorija. Nadahnjujuće i teško za praćenje u isto vreme.

U DeFi trilogiji već smo obradili njegove karakteristike i istoriju, princip rada protokola gde možete učini svašta zanimljivo s novcem, kao i složenu matematiku iza decentralizovanih menjačnica. Sada je vreme da odemo na samu DeFi oštricu i saznamo šta donose aktuelne ideje.

Trajni fjučersi (Perpetual Futures)

Prva ideja se odnosi na razvoj trajnih fjučersa. Ipak, pre nego što ih objasnimo valjalo bi se vratiti korak unazad. Uopšteno, fjučersi predstavljaju standardizovane ugovore kojim se pojedinci obavezuju da u definisanoj budućnosti isporuče takođe definisanu količinu robu po određenoj ceni. Fjučersi predstavljaju vid derivata kojim se uobičajeno trguje na tradicionalnoj berzi.

Potpuno suprotno od ove ideje, trajni fjučersi nemaju rok stupanja na snagu i može se reći da su novi tip derivata, specijalizovan za kripto. Prvi put su implementirani 2016. od centralizovane menjačnice BitMEX.

Evo kako funkcionišu. Može zvučati kontraintuitivno, ali fjučersi ne znače kupovinu ili prodaju nekog ugovora već samo ulazak ili izlazak iz pozicije ili sporazuma zajedno za drugom zainteresovanom stranom uz davanje kolaterala (margine) kao depozita.

Pretpostavimo da korisnici A i B žele da spekulišu oko cene bitkoina i ulaze u ugovor kupovine 1 bitkoina koji vredi 30k dolara u tom trenutku.

Recimo da A želi da long-uje (ulazi u kupovnu poziciju) bitkoin a B ga short-uje (ulazi u prodajnu poziicju). Kod običnih fjučersa, ovaj ugovor mora da ima rok (recimo 6 meseci) kada stupa na snagu. Tada se napravi presek kolika je cena bitkoina u odnosu na trenutak ulaska u ugovor. Što će reći, A i B su se praktično kladili na cenu bitkoina u roku od 6 meseci.

Međutim, osobina trajnih fjučersa je da A i B mogu da drže otvorenu poziciju, kao što sam naziv kaže, trajno. Za to postoji određeni uslov, a to da je kolateral veći od gubitka. U suprotonom, pozicija će biti likvidirana.

Zašto su perpetual futures postali trend u DeFi-ju?

Pre svega, u tradicionalnim berzanskim poslovima tržište derivata je ogromno i to se prelilo na kripto svet, zahvativši u prvom talasu centralizovane menjačnice.

O popularnosti trajnih fjučersa najbolje svedoči podatak da je u 2022. prosečni dnevni obrt na tržištu derivata iznosio 96 milijardi dok je na spot tržištu bio tri puta manji, preciznije 32 milijarde. Kako je došlo do toga?

Odgovor je prilično jednostavan. Trajni fjučersi su tip derivata koji nudi slično korisničko iskustvo kao i spot market, ali značajno veći leverage budući da se ne barata stvarnom imovinom već dostupnošću (izloženošću) toj imovini. To je različito od trgovine marginama na spot tržištu.

Ako se sada prebacimo na DeFi, tu nalazimo takođe rastući trend prosečnog dnevnog obrta derivata u 2022 u odnosu na 2021. Takođe, uprkos bear marketu, rast se beleži i u 2023.

Jedan od razloga je upravo pojava nekoliko decentralizovanih leverage protokola (GMX, Synthetics, Gains Network) koji nude trajne fjučers usluge. Dodatni razlog je i drugačiji pristup razmeni, kod centralizovanih menjačnica, korisnici trejduju “protiv” debt pool-a, dok je kod DEX-ova partner u razmeni uvek drugi trejder.

CeFi vs. DeFI fjučers protokoli

Za razliku od CEX fjučersa, prosečni dnevni obrt na tržištu DeFi derivata nije veći od prosečnog dnevnog obrta spot tržišta. Preciznije, tek je na 56%. Takođe, vrednost dnevnog obrza DEX derivata dostiže tek 1,5% obrta CEX derivata. Kada pogledamo odnos spot tržišta, DEX je tu na nekih skoro 8% u odnosu na CEX.

Detaljnu analizu trajnih fjučersa i njegovih mogućnosti na DeFi platformama pogledajte na prezentaciji.

Kako preusmeriti korisnike sa centralizovanih menjačnica na DEX-ove?

Jedna od povoljnih karakteristika DeFi menjačnica ju odnosu na CeFi parnjake je da su non-custodial, tj. novac ne leži zaključan u nekom centralnom entitetu. Međutim, iz trenutnog stanja i odnosa veličina tržišta, stiče se utisak da taj benefit nije dovoljan.

Čitav dijapazon poboljšanja je pred DeFi menjačnicama. Moguće je unaprediti UX i onboarding za nove korisnike, umanjiti troškove razmene, povećati broj i kvalitet opcija, smanjiti latenciju, price impact, proširiti spektar dostupnih valuta, povećati pouzdanost i bezbednost platformi. Sveukupno, osnovni cilj je dati DEX korisnicima jednako kvalitetan user experience koji danas imaju na centralizovanim menjačnicama.

Oracle-free lending

Ovo je u poslednje vreme vrlo zanimljiv pokret u okviru DeFi-ja, i predstavlja ideju da protokoli nude lending usluge bez upotrebe eksternih podataka. Cilj koji ovi protokoli pokušavaju da dostignu je kako aktivirati likvidacije na lending protokolima bez korišćenja eksternih price feed-ova, pomoću kojih protokoli prikupljaju cene valuta koje se koriste kao collateral i debt asset-i na tim protokolima.

Jedan od protokola koji radi na toj ideji je PWN finance. Oni nude korisnicima zajmove sa rokom trajanja, ali je likvidacija moguća tek nakon isteka roka, tj, definisanog datuma. Takva situacija eliminiše potrebu za korišćenjem oracle-a

Drugi pristup dolazi od Blur Lending protokola. Ovde je moguće staviti NFT kao kolateral i uzeti ETH kao zajam. Ovaj protokol je preusmerio rizik sa protokola na korisnike tako što je definisao da likvidacije mogu biti aktivirane samo od strane korisnika koji su pozajmili ETH kako bi omogućili likvidnost protokola.

Aktivacija je moguća u svakom trenutku, a za razliku od PWN finance ove pozajmice su trajne. U slujačju kad pozajmljivač odluči da povuče svoj ETH, korisnik koji je uzajmio ETH ima grejs period u kom mora da odreaguje, tj. da vrati pozajmicu ili da pronađe novog lendera koji bi zauzeo mesto starog.

Oracle-free lending pokret pokušava da uradi nešto vrlo slično onome što je Uniswap V3 uradio sa koncentrisanom likvidnošću. Oni su u odnosu na V2 stvorili kompromis, načinili su upravljanje likvidnošću nešto složenijim a za uzvrat dobili nove mogućnosti protokola.

Slična je ideja i novog Oracle-free lending protokola pod imenom Ajna. Ona se zasniva na varijabilnoj ceni likvidacije koja počiva na dva parametra. Prvi se naziva lowest utilized price (LUP) a drugi highest threshold price (HTP). Kada se desi da LUP padne ispod vrednosti HTP, svako može da likvidira pozajmicu.

Više o ovom mehanizmu možete saznati ovde:

A za sveobuhvatnu analizu imate i whitepaper Ajna projekta.

Leveraged ETH staking

Ova strategija važi za najpopularniju u poslednje vreme, naročito nakon šangajskog apgrejda u aprilu ove godine kada je omogućeno povlačenje stejkovanog ETH-a. Tako su liquid staking protokoli kao Lido ili Rocket pool imali enormni skok TVL-a (total value locked). Jedan od ključnih razloga tog rezultata je opcija leveraged staking koja je pomenuti Lido protokol lansirala među najuspešnije platforme u celom DeFi-ju.

Evo kako se može pojačati stejkovani APY i kakva je razlika u odnosu na držanje liquid staking tokena kao što su stETH sa Lido protokola ili rETH (Rocket pool). Oni (staking tokeni) otprilike donose oko 5-6% godišnjeg prinosa. Sa druge strane, godišnji prinos za leveraged staking može da bude ~10% uz nekoliko naprednih koraka predstavljenih u ovom tvitu:

Odgovor na pitanje kako je taj pojačan APY uopšte moguć leži u statistici koja kaže da je ETH kamata na pozajmice lending protokola istorijski manja od ETH prinosa na stejkovanje.

DeFi alati

Na leveraged ETH staking tržištu su se pojavili brojni alati za otvaranje, zatvaranje i upravljanje pozicijama, potom alati za automatuzovano upravljanje leverage-om, pa alati za automatsku zaštitu od likvidacije, kao i alati koji u jednom kliku preusmeravaju pozicije između protokola. Ovo poslednje je naročito korisno u situacijama kada korisnik sazna da određeni protokol ima nižu kamatnu stopu na pozajmljivanje ETH-a ili kada jednostavno želi da promeni liquid staking token (LST).

Jedan od alata koji se uklapaju u gorepomenute kategorije je DeFi Saver gde korisnici mogu birati između različitih LST-a, različitih protokola, kao i na kojim mrežama žele da otvore pozicije budući da u poslednje vreme i Layer 2 rešenja imaju dovoljno likvidnosti.

Ove nedelje DeFi Saver lansira nov alat za leveraged staking. Sve aktivnosti ispratite na @DeFiSaver