Novi narativi u svetu decentralizacije

Decentralizacija je početak i kraj blokčejn sveta. Svojevrstan sveti gral kome se mora težiti i iznova se podsećati njegovih vrednosti.

O decentralizaciji smo već pisali iz nekoliko uglova. Obradili smo njene osnove, karakteristike i ulogu na blokčjenu. Pisali smo i o tome kako se kao vrednost spušta na Decenter kao kompaniju i prokrvljuje je. Zalazili smo i u suštinu upravljanja decentralizovanih autonomnih organizacija, a ponajviše od svega smo pisali o niši koja nam je najdraža – decentralizovanim finansijama. 

Jedna od lepota blokčejna je konstantno pronalaženje novih načina kako ova tehnologija može da se primeni i na koje načine, decentralizacija kao sistem, može tu da pomogne. Mnogi od pokušaja su unapred osuđeni na neuspeh, neki kratkotrajno bljesnu i još brže se ugase, a ima i onih će polako i sigurno krče sebi mesto u ekosistemu. U ovom tekstu ćemo predstaviti tri novija decentralizovana narativa koji još uvek nisu deo kripto mejnstrima, ali zavređuju pažnju da se o njima govori. 

Kako u kripto svetu akronima ne manjka, vreme je da otkrijemo šta su DeSCI, DePIN i DeSOC.

Decentralizovana nauka (DeSCI)

Mejnstrim nauka je, gle čuda, centralizovana. Vodeću ulogu igraju zvanične (najčešće) državne institucije koje rukovode finansiranjem, dodeljivanjem grantova, alokacijom resursa. Jednom rečju - svemu.

Pored njih tu su i centralizovani izdavači naučnih radova koji imaju svoje agende i po pravilu ograničavaju slobodan pristup znanju postavljajući finansijske barijere. 

Najveći problem centralizovanog pristupa u nauci je dobro poznati fenomen “doline smrti” (valley of death). Ovaj neželjeni efekat se dobija kada između fundamentalne nauke koja se razvija u akademskim institucijama (javno finansirana nauka) i njenog pretvaranja u inovacije (privatno finansirana nauka), stoji ponor sa obiljem problema: tromost birokratskog sistema, nedostupnost finansiranju, neefikasnost, netransparentnost, korupcija, neadekvatna podrška, otežana saradnja i povezanost, rizici i slično. Sve ove nagazne mine rezultuju nedovoljno dobroj iskorišćenosti naučnog potencijala i pretakanja znanja u rešavanje problema društva. Uvek se valja podsećati, nauka mora biti u službi ljudi i javnog interesa. Ukoliko ne koristimo njen pun potencijal, sami sebi pravimo problem.

DeSCI teži da ovaj rigidni pristup izvrne naopačke. Umesto malog broja igrača koji kontrolišu ogroman sistem, vrši se distribucija moći na veliki broj učesnika kroz blokčejn tehnologiju. DeSCI počiva na otvorenom pristupu, transparentnosti, kooperaciji, decentralizaciji ali i podsticajima. Blokčejn, kao takav, predstavlja vrlo zgodno rešenje za pedantno čuvanje svima dostupnih i nepromenljivih informacija. Sa druge strane DAO-i se koriste kao sistem za odlučivanje koji može na pravedan i transparentan način da donosi najbitnije odluke i alocira resurse u skladu sa interesima grupe 

Kao podsticajni mehanizam DeSCI koristi NFT-jeve za intelektualno vlasništvo (IP-NFTs) koji omogućavaju korisnicima da tokenizuju svoje naučne radove i istraživanja. Ovakav sistem pospešuje otvorenu razmenu informacija i znanja, ubrzava inovacije, a vlasnicima tokena omogućava kompenzaciju za naučni doprinos uz očuvanje prava na inetelektualnu svojinu. 

Za DeSCI se i dalje ne može reći da funkcioniše u velikom obimu. Prepreke kao što su integritet i bezbednost su ozbiljni izazovi. Obimni projekti zahtevaju isto tako veliki broj transakcija i priličan su problem na polju skalabilnosti i cene.

Takođe, DAO-i često znaju da budu idealan model za donošenje odluka samo na papiru. Nedovoljna uključenost odlučilaca može značajno da osujeti naučni napredak i stvori probleme slične onima u konvencionalnoj nauci.

Na kraju, tu je i uvek krunski problem regulacije i prava nad podacima.

Zbog svega toga očito je da DeSCI ima još mnogo kilometara da pređe dok ne zaživi punim plućima.

Decentralizovane fizičke infrastrukturne mreže (DePIN)

Šta se krije iza ovog rogobatnog imena? U najkraćem, to je decentralizovana aplikacija koja, koristeći tokene, podstiče ljude na crowdsourcing i izgradnju umrežene fizičke infrastrukture. Ta fizička infrastruktura može biti mnogo šta, najčešće neki veliki, složen sistem sa ograničenjima centralizovanog sveta.

Ovde ćemo, bez imenovanja projekata, samo nabrojati neke postojeće ideje kao što su decentralizovane storage platforme, file sharing platforme, distribuirane cloud sisteme, IoT, ride-sharing platforme, pametne gradove, projekte iz oblasti telekomunikacija… u principu sve ovo može da se podvede pod insfrastukturu koja se može decentralizovati.

DePIN možemo posmatrati i kao poslovni model koji izvrće tradicionalni, omogućavajući organizacijama da se razvijaju bez potrebe za velikim početnim kapitalom. 

Kako DePIN radi?

Funkcionisanje DePIN-ova je zasnovano na podsticajima. Podsticaji, naravno, proističu iz tokena i njihove vrednosti koju korisnici dobijaju za iznajmljivanje određene infrastrukture koju će moći da koriste drugi korisnici mreže. Budući da u ovoj razmeni nema posrednika, usluge mogu da budu brže i jeftinije.

Da bolje razumemo kako DePIN-ovi funkcionišu, uzećemo primer DePIN aplikacije koja bi radila recimo kao decentralizovana energetska mreža. U ovom sistemu, pojedinačne kuće sa solarnom energijom proizvide sopstvenu električnu energiju i preprodaju višak energije mreži ili direktno drugim korisnicima, zaobilazeći potrebu za tipičnim centralizovanim snabdevačem energije.

U idealnom slučaju, benefiti DePIN-a su opipljivi. Drastično veća skalabilnost, otvoreniji pristup, niži troškovi, veće prilike za investiranje i u krajnjoj meri vrlo koristan efekat po društvo. 

No, valja potcrtati reč “idealno”. DePIN je kompleksan i kao koncept i kao tehnološki poduhvat koji treba sprovesti u delo. Samim tim vrlo lako može biti i neisplativ. I baš kao i DeSCI, i DePIN je u periodu dečjih bolesti, a na entuzijastima je svakako da pronađu adekvatne lekove.

Decentralizovano društvo (DeSOC)

Ova ideja puca na najviše. Decentralizovano društvo, ni manje, ni više. Autoru ovih redova se javlja paralela sa Lenonovom utopijskom himnom “Imagine”, samo što sad zamišljamo kako “svi ljudi žive živote u miru” kroz prizmu decentralizacije. 

Zamisao DeSOC se rađa 2022. U radu tri autora od kojih je jedan - baš je teško pogoditi - Vitalik, propoveda se promena paradigme aktuelnog web3-ja koji se uglavnom temelji na prenosivoj finansijskoj imovini i u značajnoj meri je i dalje zavisan od web2 platformi.

Sam naslov rada “Pronalažnje duše Web3-ja" je pompezan, metafizički, ali jasno odslikava glavnu ideju autora — kul je ovo što sada radimo, ali za pun potencijal web3-ja potrebno je više od “ja tebi-ti meni” razmene valuta i neobičnih sličica. Nasuprot favorizaciji lukrativnog, autori naglašavaju bitnost humanog, vrednosnog i pluralističkog web3-ja.

Kako bi ideja dobila konkretnije obličje, autori uvode dva ključna pojma ili primitiva DeSOC-a: “Dušu” (Soul) koja zapravo predstavlja novčanik odnosno account koji sadrži druge gradivne elemente ovog sistema – Soulbound tokene (SBT).

Ovi tokeni su javni i, što je bitno, netransferabilni. Dakle, oni ne mogu biti razmenjeni, kupljeni, niti imaju vrednost na tržištu. Njihova funkcija je da reprezentuju sklonosti, aktivnosti i kvalifikacije vlasnika.

Najbanalnije rečeno, Soulbound tokeni se mogu posmatrati kao neka vrsta javnog CV-ja ali sa potpuno verodostojnim podacima. Primera radi, fakulteti umesto diploma mogu da izdaju SBT-ove svojim diplomcima i tako spreče zloupotrebe falsifikovanja ili lažnog predstavljanja.

Primera ima dosta, te predlažem zainteresovanima da pročitaju 30-ak strana o DeSOC ideji. Mada i pre čitanja je jasno, DeSOC je za sad mnogo više filozofski ogled nego nešto opipljivo. Ali bez prvog je teško stići do drugog.