Retrospektiva 2023: Izazovi, uspesi, lekcije, i planovi

Godina koju smo priveli kraju je spolja sigurno izgledala tiho za web3 ekosistem, uz prolongirani bear market, drastično smanjene investicije i mnoge timove i projekte koji zbog toga zapadaju u poteškoće. Međutim, prava situacija je daleko od crno-bele i danas smo tu Nikola Vuković i ja da podelimo priču o ovoj godini iz naše perspektive.

Da li je web3 napredovao u 2023?

Vuković:

Nakon dramatičnih događaja 2022. godine, 2023. je bila u poređenju sa njom tiha i mirna. Globalno tržište je usporilo i investitori svih veličina su prešli u značajno konzervativniji režim. Otud su i cene imale period relativnog mirovanja. Istovremeno, buzzword godine više nije blokčejn već AI. Sve ovo je potvrdilo kraj “kripto euforije” i nateralo timove u ekosistemu da se zapitaju da li je njihov projekat održiv nezavisno od stanja tržišta. Odgovor na ovo egzistencijalno pitanje se česeto poklapao sa odgovorom na pitanje da li taj proizvod zapravo pruža vrednost.

Iako je iza nas (a i pred nama) relativno težak period, pozitivna strana je da smo dobili priliku da kao zajednica dokažemo da možemo da postojimo nezavisno od investicionih prilika. Mnogi timovi su pokazali istrajnost i veru u svoje projekte, i jednostavno nastavili da grade. Prosečan čovek i dalje web3 povezuje isključivo sa kriptovalutama. Ovakav period je pomogao da polako počnemo da vraćamo narativ na tehnologiju i vrednosti decentralizacije koje su zapravo bitne.

Marković:

Napredak definitivno postoji, međutim ne bih rekao da se ogleda kao prethodnih godina, poput nastanka DeFi-a, NFT manije itd, na šta je većina korisnika verovatno navikla. Ova godina je ostavila utisak silent progresa koji podrazumeva veliki broj inkrementalnih promena u gotovo svim sferama industrije. Po mom mišljenju, mirniji period mnogobrojnih, ali ne tako breakthough poboljšanja i inovacija (iako je i njih bilo, naravno) je dobrodošao tržištu nakon bull marketa i hajpa oko maltene svih dešavanja.

Verujem da će ova vrsta poboljšanja tek doći na videlo, i da će celokupno koriničko iskustvo biti dosta bolje u budućnosti zahvaljujući njima. Napreci se mogu prepoznati u bezbednosti, promeni pristupa arhitekturi protokola, UX-u, novim feature-ima itd.

Primera radi, timovi poput Uniswapa, Morpho-a i drugih su se okrenuli modularnom pristupu prilikom dizajniranja novih verzija svojih DeFi protokola (Uniswap v4 zajedno sa UniswapX-om, Morpho Blue zajedno sa Meta Vaults). Uklanjanjem kompleksnosti iz jezgra protokola, rizik od sigurnosnih propusta ili drugih tehničkih problema svodi se na minimalan. Kao dodatnu pozitivnu stranu ovog pristupa naveo bih i činjenicu da se ovime ostavlja mogućnost dodavanja vrednosti naknadno, što pospešuje dalji razvoj od strane celokupne zajednice, i što je u skladu da tehnologijom.

Zanimljivo zapažanje je takođe i postepen prelazak korisnika sa centralizovanih proizvoda na njhove decentralizovane verzije. Ovde prvenstveno mislim na pomeranje volume-a sa CEX-ova na L2 mreže i decentralizovane trading protokole na istim.

Pomenuta migracija je u velikoj meri bila očekivana još 2022. godine nakon FTX sage, međutim ispostavilo se da je korisnicima potrebno vreme da prepoznaju prednosti čuvanja i upravljanja sopstvenim novcem, i da probaju alternative. Ne treba zanemariti ni UX poboljšanja niti smanjenje troškova transakcija decentralizovanih rešenja, što je vrlo verovatno takođe imalo uticaj prilikom donošenja odluke o promeni alata i proizvoda na koje su korisnici navikli.

Generalno mislim da je promena pogleda na celokupnu industriju (u pozitivnom smeru) od strane regulatora i velikih institucionalnih fondova glavni uvid koji se može steći gledanjem šire slike 2023 godine. Da li se ovo može karakterisati kao napredak? Rekao bih da dosta zavisi od samog ishoda definisanja regulatornih okvira, što samo po sebi predstavlja izazov jer je cilj industrije povećavanje pristupačnosti nove tehnologije, uz što manje kompromisa.

Kreiranje adekvatnog regulatornog okvira može itekako uticati na dalji razvoj čitave industrije kao i na širenju pogodnosti koje blokčejn tehnologija donosi, najvećim delom time što će smanjiti nivo neizvesnosti, kako među korisnicima, tako i kod timova koji razvijaju u ovom space-u.

Vuković:

Treba pomenuti i lokalnu zajednicu. Mi koji gradimo odavde smo odavno znali da svaki od većih projekata ima bar po čoveka na Balkanu. Od istraživača koji rade na ZK sistemima, preko temelja ekosistema - Ethereum-a, Solidity jezika, Poligona, do raznih velikih DeFi projekata kao Liquity, Yearn, LI.FI, u svima učestvuje talenat iz ovog dela Evrope. Lično sam dugo želeo da to pokažemo i svetu. ETH Belgrade je za mene predstavljao upravo to - priliku da pokažemo brojnost i kvalitet talenata na ovim prostorima. Sudeći po iznenađenju i oduševljenju inostranih posetilaca, smatram da smo to i uspeli. Možda još bitnije od toga, nakon konferencije je lokalna zajednica web3 entuzijasta zapravo nastavila da postoji aktivno kroz mesečne meetupe.

Koji su ključni izazovi za web3 u 2024?

Vuković:

Negativni sentiment određenog broja ljudi prema svemu što je "kripto" je značajna stavka koja sprečava ljude da uđu u industriju. Iako niko zapravo nije protiv suštinskih vrednosti kripto ekosistema - jednakosti, otvorenosti, decentralizacije, nezavisnosti, privatnosti, itd. - pažnja javnosti se u velikoj meri bazirala na špekulativnim prilikama, pa se odatle i sentiment generalizovao na ceo ekosistem.

Glavni izazov u najširem smislu je da dokažemo da tehnologija ima vrednost i primenu van investiranja (ne nužno van finansijskih sistema, ali definitivno da nije isključivo špekulisanje). Pritom ne mislim da je ovo nešto na čemu moramo aktivno da radimo, već da je nešto što se već polako dešava. Brojni projekti koriste blokčejn u pozadini, ne zato što je u trendu, nego zato što je praktično i korisno. Na taj način kripto na mala vrata ulazi u primenu u različitim industrijama, tiho i nepompezno, ali uz pružanje svih benefita koje ova tehnologija donosi.

Što se tiče DeFi-ja, koji je i dalje najveća i najočiglednija primena ove tehnologije, kao što je Nikola M. spomenuo, regulacije su aktuelna tema već neko vreme. Nakon definisanja osnovnih pojmova (digitalne imovine, decentralizovanih entiteta - DAO, itd), sledeći korak je DeFi industrija koja na taj način pravi veliki iskorak i u idealnom slučaju zapravo dobija na legitimnosti. Tema je komplikovana, ali će biti odlično kada projekti dobiju adekvatne legalne okvire, umesto da postoje u neodređenoj zoni zastarelih odredbi.

Marković:

Baš kao i kod Nikole V. nade su mi usmerene na širu primenu blokčejna, i da će tehnologija dostići dosta više od raznih oblika špekulacija u nekom daljem periodu. Međutim, mišljenja sam da će akcenat na cenama i trgovini kriptovalutama definitivno i dalje biti glavni magnet ka industriji, kao i da će kripto aseti biti posmatrani sve više kao prilike za investiciju.

Kada su vrednosti koje pametni ugovori i decentralizovane aplikaciju nude u pitanju, mislim da će njihova korisnost doživeti rast tek kada način korišćenja istih budemo apstrahovali do nivoa korišćenja svakodnevnih finansijskih aplikacija, uz napomenu da svaka tehnologija sa sobom nosi novi način interakcije i zahveta određenu meru prilagođavanja. Za masovnu adopciju je nekad potrebno samo vreme, uz kontinuirano sazrevanje industrije, pogotovo ako se predstavlja novi base layer i fundamentalne promene u načinu slanja, čuvanja i korišćenja novca.

Edukacija, približavanje ključnih vrednosti, poređenje sa tradicionalnim finansijama, rad na iskustvu korisnika pri svakom mogućem kontaktu s kriptom, kao i uspostavljanje konkretnih procesa plaćanja su verovatno najbolji katalizatori kriptovaluta na koje bi trebalo da se oslonimo.

Rekao bih da se iz ugla inženjerske adopcije situacija ne razlikuje previše u odnosu na globalnu scenu. Inženjeri postaju sve otvoreniji ka industriji, kako zbog rada na nečem novom, dinamičnosti ekosistema i činjenice da smo i dalje u eksperimentalnoj fazi, tako i zbog shvatanja ključnih razlika razvoja i postojanja decentralizovanih aplikacija u odnosu na web2 uz pomoć mnogobrojnih organizovanih web3 događajima ove godine. Ovde mislim i na studente, i na iskusne developere koji do sada nisu radili u web3.

Sa druge strane, korišćenje tehnologije od strane retail korisnika, pa i institucija, mislim da kaska poprilično. Podizanje svesti i nivoa edukacije, kao i uvođenje jasnog regulatornog okvira koji bi trebalo da ima ohrabrujuću ulogu bih naveo kao jedne od neophodnih koraka ka daljoj adopciji.

Koje trendove u razvoju i adopciji možemo da očekujemo?

Marković:

Ukoliko se kroz regulacije bude otvorio put instuticijama, mislim da tokenizovanje aseta iz tradicionalnih finansija može veoma lako i brzo postati trend. Prenošenje yield-a iz TradFi-a na blokčejn smo već iskusili zahvaljujuči MakerDAO-u i drugim projektima kojima je to primarna delatnost, dok dalje slučajeve korišćenja poput pristupačnijih investicionih prilika, korišćenja akcija, obveznica, nekretnina kao kolaterala za izvlačenje pozajmica itd. tek slede, rekao bih.

Takođe, kompromis između decentralizacije i skalabilnosti verujem da će biti dalje istražen. Kreiranje bilo čega nepromenljivog (immutable) na blokčejnu s ciljem i potencijalom da skalira je veoma izazovno, posebno ako uzmemo u obzir sve buduće spoljne faktore koji mogu igrati ulogu u bilo kom trenutku.

Jedan od zanimljivih skorijih primera ovog tipa problema je Liquity protokol kreiran bez mogućnosti upgrade-ovanja (što je pozitivna stvar iz ugla korisnika). Sistem Liquity pametnih ugovora koji je zbog nemogućnosti da reaguje na promene na tržistu (povećanu stopu inflacije u ovom slučaju), doživeo redemption fazu praćenom gubitkom jednog od glavnih feature-a protokola kao i generalno lošijem UX-u. Vise o ovome sam pisao ovde.

Pored toga, neskromno očekujem da ETH Belgrade doživi još veći odziv zajednice iz celog sveta, ugošćujući poznate predavače i timove, i time postavi trend odlaska u Beograd u junu na Ethereum konferenciju.

Vuković:

Nadam se da će tržište nastaviti u tom trezvenom smeru koji kripto i blokčejn gleda kao jednu tehnologiju koja daje određene mogućnosti, izaći iz silosa "kripto industrije" i povezati se sa raznim delovima drugih industrija. U praksi to znači da ne pričamo samo o DeFi projektima, štaviše da ne pričamo uopšte o “kripto” projektima, već projektima kojih je kripto samo jedan tehnički deo.

Možda se neće svi u kripto zajednici složiti, ali isto to važi i za decentralizaciju. Kao što prosečan korisnik neće menjati čet aplikaciju zbog bolje E2E enkripcije, tako će retko ko zameniti proizvod drugim zato što je decentralizovan. Projekti kao ActivityPub neće zaživeti jer smanjuju moć velikih kompanija i vraćaju vlasništvo nad sadržajem u ruke korisnika isto kao što će Maksi i Zara i dalje imati višestruko veći promet od malih biznisa, iako smo svi svesni ružnih praksi i negativnih posledica njihovog poslovanja. Da ne idem dalje u upitne paralele - ako do sada nije bilo, sada bi već trebalo da je svima jasno da nije dovoljno da je proizvod decentralizovan, već da mora da ponudi suštinski bolje iskustvo i veću vrednost od statusa kvo ako hoće da ga zameni.

Marković:

Ne bih želeo da ovo zvuči kao još jedna "ključni period je ispred nas" izjava, ali verujem da smo trenutno at The Turning Point. Finansijski leverage je izbrisan. Prevare su razotkrivene. Korisnici su povređeni. Lekcije su naučene.

Ono što ja lično očekujem jesu dalje tehnološke inovacije, kako na Ethereum nivou tako i na aplikativnom, uz podršku regulatora. Takođe, nisam siguran koliko je za očekivati, ali nadam se da će korisnici biti spremni da povećaju obzirnost ka zaštiti svojih sredstava, kao i pažnju na alate koje koriste u web3-u.

Novogodišnja odluka za Decenter u 2024?

Vuković:

Ove godine smo učestvovali u nekoliko super inicijativa - od Web3 u Petnici, preko ETH Belgrade konferencije i meetupa, do programa praksi i predavanja na fakultetima. Nadam se da ćemo i sledeće godine moći još više da se posvetimo edukaciji, razvoju zajednice i građenju kredibiliteta industrije.

Dok smo bili fokusirani na DeFi ekosistem, mislim da su se pojavile razne tehnologije na koje nismo obratili pažnju. Voleo bih da vidim Decenter onakav kakav je bio u ranim danima - tim koji eksperimentiše, kreira projekte sa bleeding-edge tehnologijom, i gura celu zajednicu napred. R&D inicijativa koja tek poprima oblik je korak upravo u tom smeru, i jedva čekam da vidim kako će izgledati.

Marković:

Glavni fokus će definitivno biti rad na postojećim proizvodima, kao i na istraživanju novih vrednosti koje možemo ponuditi tržištu kroz R&D tim koji smo uspešno oformili krajem ove godine. Verujemo da postoji još dosta sfera industrije kojima do sada nismo imali vremena dovoljno da se posvetimo i istražimo, i sada planiramo upravo to.

Naravno, već duže vreme ulažemo vreme u širenje znanja na domaćoj sceni kroz različite web3 inicijative, kao i u formiranje domaće blokčejn zajednice, što ne planiramo da prestanemo.